Tim sa Northumbria University je pomoću Svemirskog teleskopa James Webb po prvi put mapirao vertikalnu strukturu atmosfere Urana. Istraživanje, objavljeno u Geophysical Research Letters, pokazalo je da se Uran i dalje hladi i otkrilo dva jasna auroralna pojasa blizu magnetnih polova. Rezultati otvaraju nova pitanja o uticaju nagnute i pomerene magnetosfere na atmosferu i pomažu u razumevanju ledenih džinova i egzoplaneta.
James Webb Mapirao Uranovu Atmosferu — Otkriveni Auroralni Pojasevi i Hlađenje Planete
Lead image: ESA/Webb, NASA, CSA, STScI, P. Tiranti, H. Melin, M. Zamani (ESA/Webb)(For the first time, an international team of astronomers have mapped the vertical structure of Uranus’s upper atmosphere, uncovering how temperature and charged particles vary with height across the planet. Credit: ESA/Webb, NASA, CSA, STScI, P. Tiranti, H. Melin, M. Zamani (ESA/Webb))
Uran je neobična i zagonetna planeta: iako nije najudaljenija od Sunca, on je najhladniji u našem Sunčevom sistemu i nema očigledan unutrašnji izvor toplote. Rotira skoro „na boku” — verovatno usled ogromnog sudara u davnoj prošlosti — što dovodi do ekstremnih sezona koje traju oko 21 godinu, a njegova magnetosfera nije poravnata sa osi rotacije. Uz slabe prstenove i retke prilike za neposredna posmatranja, Uran i dalje intrigira naučnike.
Planetu je neposredno posetio samo svemirski brod Voyager 2 tokom prolaza 1986. godine. Sada su istraživači sa Northumbria University iskoristili moćni Svemirski teleskop James Webb kako bi iz daljine po prvi put mapirali vertikalnu strukturu Uranove atmosfere. Rezultati su objavljeni u časopisu Geophysical Research Letters.
„Sa Webbovom osetljivošću možemo pratiti kako se energija penje kroz atmosferu planete i čak videti uticaj njezine iskrivljene magnetosfere”, rekla je Paola Tiranti, jedna od autorki studije.
Analiza pokazuje da se Uran i dalje hladi, što ima posledice za razumevanje njegove unutrašnje strukture i energetskog balansa. Tim je takođe snimio dva jasna auroralna pojasa blizu magnetnih polova — fenomen sličan zemaljskim polarnim svetlima, ali oblikovan jedinstvenom, nagnutom i pomerenom magnetosferom Urana.
„Magnetosfera Urana je jedna od najčudnijih u Sunčevom sistemu — nagnuta i pomerena u odnosu na osu rotacije, pa auroralni pojasevi prelaze atmosferu na kompleksne načine. Webb nam je pokazao koliko duboko ti efekti dopiru”, dodaje Tiranti.
Ovo otkriće ima širi značaj: prikazivanje vertikalne strukture atmosfere u visokoj rezoluciji pomaže u modeliranju energetskog balansa ledenih džinova i predstavlja važan korak ka razumevanju sličnih egzoplaneta. Iako u svemiru možda postoji mnogo drugih ledenih džinova, Uran ostaje jedinstven slučaj koji nam pruža ključne uvide u fiziku hladnih, masivnih planeta.
Izvor: Geophysical Research Letters (studija tima Northumbria University). Originalni tekst je prvobitno objavio Nautilus.
Pomozite nam da budemo bolji.
