Kakve su sposobnosti iranskih balističkih raketa? Pregled, dometi i strateške implikacije

DUBAI, 26. februar (Reuters) - Tokom nove runde nuklearnih razgovora u Ženevi, arsenal iranskih raketa ostaje jedna od ključnih tačaka sporenja između Teherana i Zapada. Ovaj pregled sumira vrste, domete, poslednje primene i strateški značaj iranskog balističkog programa.

Šta su balističke rakete?

Balistička raketa je projektil pogonjen raketnim motorom koji se upravlja tokom početnog uspona, dok većinu leta prati slobodnu (balističku) putanju. One mogu nositi bojeve glave sa konvencionalnim eksplozivima, ali i potencijalno hemijskim, biološkim ili nuklearnim punjenjem ako bi država razvila takvo oružje. Zapadne sile smatraju iranski arsenal i konvencionalnom pretnjom za stabilnost regiona i, potencijalno, mogućim sredstvom isporuke nuklearnog oružja — tvrdnje koje Iran negira.

Tipovi i procenjeni dometi

Prema proceni američkog Office of the Director of National Intelligence, Iran ima najveći arsenal balističkih raketa na Bliskom istoku. Iranski zvaničnici navode samonametnuti maksimum dometa od 2.000 km (oko 1.240 milja), domet koji, prema njihovim ocenama, omogućava udar na ciljeve u regionu, uključujući Izrael.

Analize raznih think‑tankova i izvora navode sledeće tipove i procene dometa (procene se razlikuju među izvorima):

• Sejil – često naveden sa dometom oko 1.500–2.500 km (različite procene);
• Emad – procene do ~1.700–2.000 km (postoji više verzija);
• Ghadr – oko 2.000 km;
• Shahab‑3 – 800–1.300 km u različitim varijantama;
• Khorramshahr – procene do 2.000 km;
• Hoveyzeh – oko 1.350 km;
• Zolfaghar, Shahab‑1 i druge kraće varijante – dometi od nekoliko stotina do oko 700 km;
• Krstareće rakete (npr. Kh‑55, kako se pominje u nekim izvorima) – procene dometa do ~3.000 km za određene varijante.

Vredno je napomenuti da su neka saopštenja, posebno ona iz državnih iranskih medija (npr. ISNA), ponekad kontradiktorna ili potencijalno senzacionalistička — na primer tvrdnje o brzinama i većim dometima Sejila koje nadmašuju nezavisne procene.

Lokacije i skladištenje

Iran je razvio mrežu raketnih baza u i oko Teherana, kao i nekoliko podzemnih "gradova raketa" u provincijama kao što su Kermanshah i Semnan, te objekte u regionu Persijskog zaliva. Analize ukazuju na rastuće napore u izgradnji podzemnih depoa, mobilnih lansera i logističkih sistema za preživljavanje udara i brzo raspoređivanje.

Kada je Iran poslednji put koristio rakete?

Tokom 12‑dnevnog rata sa Izraelom u junu 2025. Iran je ispalio balističke projektile na teritoriju Izraela, što je, prema izveštajima, dovelo do žrtava i materijalne štete. Izvori poput Institute for the Study of War i AEI Critical Threats tvrde da su neke izložene lansirne pozicije bile uništene tokom sukoba, dok iranski zvaničnici navode da je država pretrpela i potom sanirala štetu.

Takođe su zabeleženi raketni udari iz Irana u ranijim incidentima: napadi 2020. na snage predvođene SAD u Iraku nakon ubistva generala Qassema Soleimanija, kao i napadi i deklarisane operacije 2024. protiv ciljeva u Iraku, Siriji i drugim lokacijama. Iran je optuživan — što on negira — i za napade dronovima i raketama na saudijske naftne objekte 2019.

Strategija i razvoj

Iranski zvaničnici javno predstavljaju raketni program kao sredstvo odvraćanja i sposobnost uzvraćanja udarom. Stručni izveštaji navode da Teheran unapređuje tehnologiju proizvodnje, materijale i konstrukciju (npr. lakši kompozitni materijali) kako bi povećao domet i mobilnost sistema. Takođe se navode pokušaji razvoja hipersoničnih projektila (prema IRNA, 2023. predstavljen je dometi hipersoničnog sistema) i očigledna saradnja ili uticaji iz Severne Koreje, Rusije i Kine u različitim fazama programa.

Međutim, nezavisne procene i otvoreni izvori često ukazuju na ograničenja u preciznosti, broju testova, logistici i stvarnim operativnim sposobnostima koje treba uzeti u obzir pri proceni realne pretnje.

Neizvesnosti i propagandne tvrdnje

Neki podaci — posebno oni iz državnih medija ili promotivnih saopštenja — mogu da preuveličavaju performanse raketa. Nezavisne procene se ponekad razlikuju po dometima i sposobnostima, pa je važno razlikovati zvanične tvrdnje od nezavisne ekspertize.

Zaključak

Iran poseduje raznovrstan i opsežan arsenal raketa koji predstavlja značajan faktor u bezbednosnoj ravnoteži Bliskog istoka. Dok Teheran naglašava odbrambenu prirodu programa, zapadne države to vide kao kompleksnu pretnju koja uključuje mogućnost isporuke oružja većeg dometa. Precizna procena dometa i sposobnosti varira među izvorima; zato su transparentnost, nezavisna provera i diplomatski razgovori ključni za smanjenje rizika od eskalacije.

Izvori: Reuters, Office of the Director of National Intelligence (SAD), Center for Strategic and International Studies, Arms Control Association, ISNA, Institute for the Study of War, AEI Critical Threats.