Istraživači sa Univerziteta Džordžija otkrili su da belorepi jeleni ostavljaju fotoluminiscentne tragove trljanjem rogovima i urinom. Tim je analizirao 146 "signpostova" na 800 hektara i utvrdio da se sekreti i urin pod UV-om svetle, najverovatnije u interakciji sa sokom drveta. Pošto jelenski vid doseže u ultraljubičasti spektar, ovi tragovi funkcionišu kao kombinovani vizuelno-hemijski signali tokom sezone parenja koje ljudi ne mogu da detektuju.
Otkriveno: Belorepi Jeleni Ostavljaju UV Svetleće Tragove Koje Ljudi Ne Vide
Exploring the Ultraviolet Superpowers of DeerSanja Baljkas - Getty Images
Univerzitetski tim iz Sjedinjenih Država otkrio je da belorepi jelen (Odocoileus virginianus) koristi ultraljubičasto (UV) svetlo kao oblik vizuelne komunikacije tokom sezone parenja. Rezultati studije, objavljeni u časopisu Ecology and Evolution, otvaraju novi uvid u to kako kopitari kombinuju vizuelne i hemijske signale.
Istraživači sa Univerziteta Džordžija (UGA) prikupili su i analizirali 146 takozvanih "signpostova" na parceli od 800 hektara: 109 mesta gde su mužjaci trljali rogove o kora drveta i 37 ogrebotina obeleženih urinom. Kada su ta mesta posmatrali pod UV svetlom, otkrili su da mnogi tragovi fotoluminiscentno svetle.
Kako nastaje sjaj? Autori pretpostavljaju da se fotoluminiscencija javlja kada se sekreti iz čelnih žlezda jelena pomešaju sa sokom drveta u slučaju trljanja rogovima, dok ogrebotine svetlucaju najverovatnije zbog urina. Drugim rečima, to nije unutrašnja proizvodnja svetla životinje (kao kod bioluminiscencije), već materijal iz okoline i žlezdani ostaci koji pod uticajem spoljnog UV zračenja odbijaju svetlost u talasnim dužinama koje jelena mogu da vide.
Razlika između fotoluminiscencije i bioluminiscencije
Fotoluminiscencija zahteva spoljašnji izvor UV zračenja koji pobudi materijal da odbije svetlost. Suprotno tome, bioluminiscencija je hemijski proces u kojem organizam sam stvara svetlo. U slučaju jelena, sjaj potiče iz interakcije sekretora/urina i okoline pod UV-om, a ne iz hemijske proizvodnje svetla u telu.
Zašto jelena vide ovo, a ljudi ne? Belorepi jeleni su krepuskularni — najaktivniji su pri sumraku i svitanju — i imaju fotorecepte osetljive na plavu i ultraljubičastu komponentu svetla. Zbog toga njihov vid dopire i u UV opseg koji ljudsko oko ne percepira. Kako Sunce tone ili izlazi, količina vidljive svetlosti opada, ali relativna važnost UV zračenja raste za životinje koje ga mogu detektovati.
Autori studije smatraju da te fotoluminiscentne oznake zajedno sa mirisnim informacijama čine "komunikacioni čvor": vizuelni signal privlači pažnju na mestu, dok sekreti i urin prenose hemijske informacije o reproduktivnom statusu, teritorijalnosti i kondiciji jedinke. Ovo omogućava efikasniju razmenu informacija između potencijalnih partnera i rivala — na način koji je za ljudsko oko nevidljiv.
"Dok trljaju koru drveta rogovima, deponuju žlezdane sekrete; isto tako, kada prave ogrebotinu, druga žlezda između prstiju ostavlja trag", rekao je Gino D'Angelo, koautor studije iz UGA.
Ovo otkriće podvlači koliko su ljudska čula ograničena u percepciji mnogih prirodnih pojava i otvara nova pitanja o ulozi svetla i hemije u ponašanju kopitara. Dalja istraživanja će verovatno razjasniti koliko su ovi signali uobičajeni među drugim vrstama i kako utiču na društvene interakcije u divljini.
Pomozite nam da budemo bolji.
