EBRD u izveštaju od 26. februara navodi da su nove američke carine od 10% (stupile na snagu 24. februara) posebno pogodile Jermeniju, Egipat, Keniju, tzv. Kosovo i Ukrajinu. Prosečne carine za zemlje gde EBRD posluje porasle su sa 14,6% na 15%, a ukupno 29 država oseća veći tarifni pritisak. Iako su efekti bili manji od očekivanih, rast izvoza sa Kosova do 2022. dodatno povećava izloženost tim merama.
Novi američki carinski paket: Tzv. Kosovo i Ukrajina Među Najpogođenijima
Getty © Kyle Mazza/Anadolu via Getty Images
Sjedinjene Američke Države uvele su paket carina od 10% na uvoz iz svih zemalja, koji je stupio na snagu 24. februara. Prema izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) objavljenom 26. februara, među zemljama regiona koje su najviše pogođene nalazi se i tzv. Kosovo.
Šta pokazuje izveštaj EBRD‑a?
EBRD navodi da su američke uvozne carine za zemlje u kojima banka posluje u proseku porasle za 0,3 procentna poena — sa 14,6% na 15%. Kao rezultat promena, 29 država sada se suočava sa višim tarifama.
„Povećanje carina za Jermeniju, Egipat, Keniju, Kosovo i Ukrajinu kreće se od +3,7 do +4,8 procentnih poena,“ navodi se u izveštaju, kako prenosi portal Kosovo Onlajn.
Najveći udar zabeležen je u zemljama kao što su Jermenija, Egipat, Kenija, tzv. Kosovo i Ukrajina. Istovremeno, neke države regiona — među kojima su Bosna i Hercegovina, Srbija, Moldavija i Tunis — smatraju se relativnim dobitnicima jer su njihove stope carina zabeležile znatno manji rast ili su ostale skoro nepromenjene.
Pravni i politički okvir promena
Vrhovni sud SAD je 20. februara ukinuo deo ranijih Trampovih globalnih tarifa, ostavljajući na snazi izuzeća za industrije čelika, aluminijuma, drveta i automobila, uz obrazloženje da zakon o vanrednim ekonomskim ovlašćenjima ne daje predsedniku pravo da samovoljno uvede univerzalne tarife.
Nakon te odluke, američka administracija je najavila nove mere — prvo je spomenuta stopa od 15%, a potom je doneta odluka da se postojeća desetoprocentna tarifa zameni merom iste nominalne vrednosti na osnovu člana 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji predsedniku omogućava uvođenje carine na rok od 150 dana bez odobrenja Kongresa.
Uticaj na izvoz sa Kosova
Prema carinskim podacima tzv. Kosova, vrednost izvoza u SAD porasla je sa oko 3 miliona evra u 2019. godini na više od 131 milion evra u 2022. To pokazuje rast izvoznih tokova koji dodatno izlažu lokalne privrede promenama američke trgovinske politike.
Zaključak: Iako su carine pojačale pritisak na izvoznike u regionu, EBRD naglašava da je njihov ukupni efekat bio manji nego što se očekivalo. Ipak, zemlje sa većim relativnim povećanjima, uključujući tzv. Kosovo i Ukrajinu, suočavaju se sa značajnijim izazovima u pristupu američkom tržištu u narednom periodu.
Pomozite nam da budemo bolji.
