Skakavci prelaze iz samotne u gregarnu fazu kada gustina populacije i kombinovani čulni podražaji pokrenu duboku fiziološku promenu. Tada im se menja telo, luče feromone i naglo poraste nivo serotonina, što dovodi do formiranja roja koji se kolektivno hrani i razmnožava. Promena može potrajati generacijama, a jedno jato manje od 0,5 kvadratne milje može pojesti hranu za oko 35.000 ljudi dnevno. Klimatske promene povećavaju rizik, a zastupljene mere kontrole često zavise od štetnih organofosfornih insekticida.
Zašto skakavci formiraju razorna jata — biologija, uzroci i kako to zaustaviti
Lead image: Ismael Khalifa / Shutterstock(Desert locust. Credit: Ismael Khalifa / Shutterstock.)
Skakavci su ljudi pratile od davnina: ponekad se pojave u tolikom broju da mogu zamračiti nebo, razoriti useve i izazvati glad. Samo nedavno, ogromni oblaci pustinjskih skakavaca pogodili su automobile preko Sahare i spuštali se na turiste na Kanarskim Ostrvima. Šta tačno pokreće prelazak iz samotnog u kolektivno ponašanje — i zašto su jata toliko opasna?
Faze života: od samotnika do roja
U normalnim uslovima pustinjski skakavci žive u solitarnoj fazi i izbegavaju kontakte. Međutim, kada ih uslovi nateraju da se nagomilaju — npr. posle obilnih kiša koje stvaraju povoljne uslove za razmnožavanje — prelaze u gregarnu (društvenu) fazu. Tokom te transformacije telo im se fizički menja: postaju kroćenija, kraća, menja im se boja, i počinju da luče feromone koji ih međusobno privlače. Iz grupe pojedinaca brzo nastaje jato koje leti i hrani se kolektivno.
Koji signali pokreću transformaciju?
Naučnici su pokazali da nije dovoljan samo jedan impuls: ni sam vid drugih jedinki ni samo miris nisu dovoljni. Kombinacija vizuelnih i olfaktornih stimulusa — kao i ponovljeni fizički kontakti, posebno udarci po zadnjim nogama — može izazvati prebacivanje u gregarnu fazu. U mozgu skakavca ti podražaji uzrokuju nagli porast serotonina, neurotransmitera koji kod ljudi povezuju sa osećanjem zadovoljstva, i to ih navodi da traže društvo drugih skakavaca.
Naslednost i potencijalna šteta
Promena nije uvek prolazna: jedinke u gregarnoj fazi mogu preneti osobine na potomstvo, a povratak u solitarnu fazu zahteva jednu ili više generacija provedenih u izolaciji. To znači da jata koja se razmnožavaju mogu prerasti u ozbiljnu pretnju za poljoprivredu. Prema podacima Ujedinjenih nacija, jato manje od pola kvadratne milje (<0,5 sq mi) može pojesti količinu hrane dovoljnu za oko 35.000 ljudi dnevno.
Šta možemo preduzeti?
Mogućnosti su ograničene. Ekstremne vremenske promene — poput intenzivnih padavina koje posle prate periodi suše — dovode do naglog porasta populacije i gužvi koje pokreću formiranje jata; takvi obrasci postaju verovatniji usled klimatskih promena. Ujedinjene nacije preko Službe za informacije o pustinjskom skakavcu (Desert Locust Information Service) prate nastajanje jata i koordiniraju odgovor država i organizacija.
U praksi se najčešće primenjuju insekticidi. Međutim, široko korišćeni organofosforni insekticidi su štetni za okolinu i ljude. Postoje bezbednije alternative, poput biopesticida zasnovanih na gljivičnim sporama, ali one imaju kratak rok trajanja, zahtevaju specifične uslove primene i često su skuplje, pa se ređe koriste na terenu.
Zaključak: Prevencija zavisi od monitoringa, koordinisane akcije i razvoja manje štetnih metoda suzbijanja, ali klimatske promene povećavaju verovatnoću novih epizoda rojanja.
Gledati u nebo — i pripremati se bolje nego ranije — ostaje praktična poruka za zajednice ugrožene ovom prirodnom fenomenom.
Pomozite nam da budemo bolji.
