Factbox: Kakve Su Balističke Sposobnosti Irana i Koji Su Njihovi Dometi?

Napetosti u regionu porasle su nakon udara koje su izvele Sjedinjene Države i Izrael; izveštaji navode i iranske uzvratne lansiranja ka Izraelu. Ovaj pregled objašnjava šta predstavljaju iranske balističke rakete, koje tipove i domete imaju, gde se nalaze njihove baze i kako su korišćene u prošlim sukobima.

Šta su balističke rakete?

Balističke rakete su raketni projektili koji su vođeni pri uzletu, a potom prate balističku (slobodnopadajuću) putanju. One nose bojeve glave koje mogu biti konvencionalne, a u teoriji i hemijske, biološke ili nuklearne, te služe za isporuku takvih tereta na različite udaljenosti.

Tipovi raketa i procenjeni dometi

Prema javno dostupnim procenama (ODNI, CSIS, Arms Control Association i iranski izvori), Iran poseduje najopsežniji balistički arsenal na Bliskom istoku. Zvanično iranske vlasti navode samoodređeni limit dometa od oko 2.000 km, što im, kako kažu, omogućava obuhvatanje regionalnih pretnji, uključujući Izrael.

• Sejil (Sajjil) — procene dometa u izvorima variraju; CSIS navodi oko 2.000 km, iranska ISNA agencija je u pojedinim prikazima navela i veću vrijednost (do 2.500 km).
• Emad — oko 1.700–2.000 km (postoje varijante i modeli u razvoju).
• Ghadr — oko 2.000 km.
• Shahab-3 — procene 800–1.300 km, zavisno od izvora i verzije.
• Khorramshahr — oko 2.000 km.
• Hoveyzeh — oko 1.350 km.
• Zolfaghar, Shahab-1 i drugi kratko- i srednjedometni sistemi

Vrednosti se razlikuju između nezavisnih međunarodnih procena i iranskih javnih izveštaja; neki iranski izvori takođe navode primere hipersoničnih aspiracija i razvoj lakših kompozitnih materijala za povećanje dometa.

Lokacije i infrastruktura

Mnogi raketni položaji su koncentrisani oko Teherana i u centralnim provincijama. Postoje izveštaji o najmanje pet poznatih podzemnih "gradova raketa" u provincijama kao što su Kermanshah i Semnan, kao i instalacijama bliže Persijskom zalivu. Iran je takođe radio na podzemnim depounim sistemima s transportnim i lansirnim kapacitetima.

Kada je Iran poslednji put koristio rakete?

Tokom juna 2025. godine, tokom dvanaestodnevnog sukoba sa Izraelom, Teheran je ispalio balističke rakete ka teritoriji Izraela — prema izveštajima, dojave o žrtvama i materijalnoj šteti su zabeležene. Analize instituta kao što su ISW i AEI sugerisale su da je Izrael neutralisao deo iranskih lansera tokom sukoba; iranski zvaničnici tvrde da su se oporavili od nastale štete.

Iran je takođe lansirao rakete protiv ciljeva koje smatra vezanim za učešće SAD u regionalnim operacijama, uključujući upotrebu protiv baze Al Udeid u Kataru (uz prethodna upozorenja) i napade na ciljeve u Iraku, Siriji i drugim mestima u prethodnim godinama.

Strategija i razvoj programa

Iran navodi da njegove rakete imaju ulogu odvraćanja i odgovora na pretnje. Analize ukazuju na kontinuirani razvoj: unapređenja u materijalima i dizajnu, testiranja lansiranja iz podzemnih položaja (prvi javno prijavljeni takav slučaj 2020) i tvrdnje o razvoju hipersoničnih sposobnosti (prezentacija 2023). Stručni instituti ocenjuju da su mnogi elementi programa zasnovani na tehnologijama iz Severne Koreje i Rusije, uz navode o kineskoj pomoći u određenim segmentima.

Međunaravne zabrinutosti

Zapadne vlasti vide iranski arsenal kao faktor destabilizacije regiona i potencijalni mehanizam za isporuku oružja masovnog uništenja ukoliko iranska politika odluči u tom pravcu — Teheran javno to poriče. Postoje i optužbe (2019) da je Iran stajao iza napada na saudijske naftne objekte, što Iran negira.

Napomena: Podaci o dometu i sposobnostima potiču iz kombinacije javnih iranskih izvora i nezavisnih procena (ODNI, CSIS, Arms Control Association, ISW i drugi). Vrednosti se mogu razlikovati zbog različitih modela i verzija raketa.