Evropski lideri traže hitno obnavljanje pregovora SAD–Iran i upozoravaju na opasnost eskalacije

BRISELJ — Velika Britanija, Francuska i Nemačka pozvale su na hitno obnavljanje pregovora između SAD i Irana dok istovremeno osuđuju iranske napade na zemlje u regionu. U zajedničkom saopštenju lideri su naveli da njihove zemlje nisu učestvovale u subotnjim američkim i izraelskim udarima na Iran, ali da su u stalnom kontaktu sa Vašingtonom, Tel Avivom i partnerima u regionu.

Glavne poruke lidera

Keir Starmer, Emmanuel Macron i Friedrich Merz poručili su da je neophodno vratiti se pregovorima i da Iran mora da se uzdrži od neselektivnih vojnih udara. "Najžešće osuđujemo iranske napade na zemlje u regionu. Pozivamo na obnavljanje pregovora i apelujemo na iransko rukovodstvo da potraži diplomatsko rešenje", navedeno je u izjavi.

Evropski lideri su takođe naglasili da iranski narod mora imati mogućnost da sam odlučuje o svojoj budućnosti.

British Prime Minister Sir Keir Starmer speaks with students and staff, during a visit to the Walbottle Academy Campus in Newcastle-upon-Tyne, England, Thursday, Feb. 26, 2026. (Scott Heppell/PA via AP)(ASSOCIATED PRESS)

Hitne reakcije i diplomatske inicijative

Francuski predsednik Emmanuel Macron zatražio je hitan sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dok su zemlje EU organizovale vanredne bezbednosne sastanke i mere za zaštitu svojih građana na Bliskom istoku. Zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog mogućeg širenja sukoba nakon izveštaja o velikim udarima koje su izvele SAD i Izrael u Iranu.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku apelovala je na uzdržanost i intenzivnu diplomatiju, dok je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i predsednik Evropskog saveta António Costa pozvali sve strane da štite civile i poštuju međunarodno pravo.

Međunarodni odgovori i osude

Kaja Kallas, šefica spoljne politike EU, upozorila je na pretnje koje predstavljaju iranski balistički i nuklearni programi i podrška grupama koje Zapad smatra terorističkim. Istovremeno, organizacije za nuklearnu bezbednost i grupe za ljudska prava oštro su osudile američke i izraelske udare kao rizične i potencijalno eskalirajuće.

German Chancellor Friedrich Merz speaks before media members as he visits facilities of Siemens Energy during his official visit, in Hangzhou, China, Thursday, Feb. 26, 2026. (Andres Martinez Casares/Pool Photo via AP)(ASSOCIATED PRESS)

Rusija je napade nazvala "predumišljenim i neprovociranim aktom oružane agresije" i pozvala na hitan prekid vojne kampanje i povratak diplomatiji. Malezija i Pakistan javno su osudili akcije koje doprinose eskalaciji, dok su španski i norveški zvaničnici pozvali na mir i diplomatsko rešavanje sukoba.

Politička dilema za evropske saveznike

Evropske vlade suočene su sa teškim izborom: dok osuđuju iranski nuklearni program i narušavanja ljudskih prava, nerado bi podržale jednostrane vojno-političke akcije koje bi mogle kršiti međunarodno pravo i otvoriti put široj regionalnoj konfrontaciji. Bilo je nejasno koliko su saveznici unapred bili obavešteni o udarima; Nemačka navodi da je obaveštena ujutro iste dana, dok je francuski zvaničnik rekao da su znali da će nešto uslediti, ali ne i kada.

Evropske države pozivaju na povratak za pregovarački sto kako bi se smanjila tenzija i izbegla dalja eskalacija koja bi imala ozbiljne posledice po mir i međunarodnu bezbednost.

Saopštenje lidera: "Eskalacija koja je u toku je opasna za sve. Mora da prestane."

Napomena o izvorima: Izveštaj se zasniva na informacijama AP-a i izjavama evropskih zvaničnika. Izveštavali su: Ciobanu iz Varšave; doprineli su Angela Charlton (Pariz), Paolo Santalucia (Rim), Suman Naishadham (Madrid), Elise Morton i Krutika Pathi (London), Jamey Keaton (Ženeva), Eileen Ng (Kuala Lumpur) i Fatma Khaled (Kairo).