WOH G64 — jedna od najmasivnijih poznatih zvezda (≈28× masa Sunca) u Velikom Magelanovom Oblaku — naglo je promenila boju 2014. godine, iz crvenog superdžina u žutog hiperdžina, bez znaka erupcije. Promena ukazuje na brz porast površinske temperature i izaziva pitanja koja trenutno modeli ne mogu u potpunosti objasniti. Zvezda je izuzetno sjajna (~300.000× Sunčevog sjaja), prečnika ~1.500× Sunca, stara ~10 miliona godina i udaljena ~160.000 svetlosnih godina.
WOH G64: Gigant Koji Se Preobratio — Crveni Superdžin Postao Žuti Hiperdžin Bez Erupcije
The huge star WOH G64, surrounded by a thick donut-shaped cloud of dust and its blue binary companion, some 163,000 light-years from Earth, is seen in this illustration released February 23, 2026. Daniel Cea Martinez/Handout via REUTERS
Najmasivnije zvezde često žive brzo i burno — rađaju se blistave, kratko sijaju i prerano umiru. Među njima se izdvaja WOH G64, zvezda mase oko 28 puta veće od Sunca, smeštena u Velikom Magelanovom Oblaku, koja je pokazala neočekivanu i brzu promenu u ponašanju.
Posmatranja duga više od tri decenije otkrila su da je 2014. godine WOH G64 promenila boju — iz crvene je prešla u žutu, što odgovara značajnijem porastu temperature površinskog sloja. Do tada je bila klasifikovana kao ekstremni crveni superdžin, a relativno brzo se transformisala u žutog hiperdžina, bez jasnih tragova erupcije ili eksplozije.
"Obično evolucija zvezde traje milijardama godina. Na ljudskim vremenskim skalama uglavnom vidimo nagle i nasilne događaje, poput erupcija, spajanja zvezda ili njihovih eksplozivnih smrti", rekao je Gonzalo Muñoz-Sanchez, prvi autor studije objavljene u časopisu Nature Astronomy.
WOH G64 je izuzetno sjajna — oko 300.000 puta sjajnija od Sunca — i ima približno 1.500 puta veći prečnik. Da bi se okružila površina te zvezde brzinom svetlosti, trebalo bi otprilike šest sati. Procene starosti su oko 10 miliona godina, što znači da je ova zvezda blizu kraja životnog veka, nasuprot Suncu koje ima oko 4,5 milijardi godina.
Zašto je ovo važno
Stellarni modeli dobro opisuju manje masivne zvezde, ali kod najmasivnijih — posebno u rasponu od 23 do 30 masa Sunca — sudbina nije jasna: da li eksplodiraju kao supernova, direktno kolabiraju u crnu rupu ili prolaze kroz faze kao što je prelaz iz crvenog superdžina u žutog hiperdžina pre konačnog kraja. Promene kod WOH G64 predstavljaju dragocen slučaj koji može pomoći u razjašnjavanju tih puteva evolucije.
Još jedna važna zabeleška je da su posmatranja ukazala da je WOH G64 deo binarnog sistema — gravitaciono vezana za nepoznatog pratioca. Iako su svojstva pratilca nepoznata, interakcije u binarnim sistemima mogu značajno uticati na izgled i evoluciju glavne zvezde, pa čak dovesti i do spajanja u budućnosti.
Istraživači iznose nekoliko hipoteza: moguće je da je zvezda doživela raniju nasilnu epizodu koja ju je privremeno ‘‘upalila’’ u crveno, nakon čega se sada vraća u žuto, mirnije stanje; ili je interakcija sa pratiocem privremeno imitovala izgled crvenog superdžina. Nijedna od postojećih teorija ne objašnjava u potpunosti zabeleženu transformaciju, pa su potrebna dalja posmatranja i modeli.
Zaključak: WOH G64 je trenutno jedan od najzanimljivijih objekata za proučavanje kraja života veoma masivnih zvezda. Nastavak praćenja i detaljna analiza spektra i dinamike sistema mogla bi značajno da oblikuje naše razumevanje kako najmasivnije zvezde žive i umiru.
Izveštaj: Will Dunham. Istraživanje objavljeno u Nature Astronomy. Uređivanje: Daniel Wallis.
Pomozite nam da budemo bolji.
