Nova studija u časopisu Science ukazuje da su većina zabeleženih ukrštanja između neandertalaca i ranih ljudi verovatno uključivala neandertalske muškarce i ljudske žene. Mogući uzroci su migracioni i društveni obrasci, kao i biološki faktori koji su mogli smanjiti preživljavanje određenih hibrida. Stručnjaci ocenjuju rad kao važan doprinos razumevanju prastare društvene dinamike, ali naglašavaju potrebu za daljim istraživanjima.
Nova studija: Većina ukrštanja bila između neandertalskih muškaraca i ljudskih žena
Model of a Neanderthal manCredit: Mike Kemp/In Pictures via Getty
Nova studija objavljena u časopisu Science 26. februara sugeriše da su, kada su se neandertalci i rani moderni ljudi ukrštali, najčešće parovi činili neandertalski muškarci i ljudske žene. Autori rada napominju da taj obrazac nije nužno dokaz svesti o „preferenciji partnera“, već može imati više uzroka — od migracionih i društvenih obrazaca do bioloških faktora koji su uticali na preživljavanje potomstva.
Šta su istraživači otkrili?
Istraživanje, zasnovano na analizi genetskih podataka i modela demografske interakcije, pokazuje da su u genetskom zapisu češće ostali tragovi ukrštanja koje uključuju muške Neandertalce i ženske pripadnice ranih ljudskih populacija. Suprotna kombinacija — neandertalske žene i ljudski muškarci — deluje ređe u dostupnim genomskim podacima.
Moguća objašnjenja
Autori navode nekoliko mogućih razloga za ovaj obrasac: razlike u migracionim tokovima (ljudi su dolazili u teritorije na kojima su već živeli Neandertalci), društvene strukture i ponašanja koja su mogla favorizovati određene kombinacije, kao i biološki faktor — moguće niža stopa preživljavanja hibridne dece iz određene kombinacije roditelja. Ako su hibridi rođeni od neandertalskih majki i ljudskih očeva imali niži stepen preživljavanja, takvi slučajevi bi se ređe zabeležili u današnjim genomima.
Neanderthal skulls at the Human Evolution exhibition at the Natural History Museum in LondonCredit: Mike Kemp/In Pictures via Getty
„To je zaista podsticajan rad“, rekao je Benjamin Peter, populacioni genetičar iz Max Planck Instituta, ocenjujući metodologiju i zaključke istraživanja.
Steven Churchill, paleoantropolog sa Duke University, takođe ističe da nalaz može otvoriti pitanja o društvenim odnosima i potencijalnoj konkurenciji između grupa — na primer, ako su neandertalski muškarci mirovali na privlačenju ljudskih žena, to bi moglo dovesti do konflikata između grupa.
Zašto nas to zanima danas?
Rezultati doprinose boljem razumevanju društvene dinamike i kontakata između dva blisko povezana homininna oblika pre desetina hiljada godina. Takođe podsećaju da moderni ljudi evropskog i azijskog porekla i danas nose do oko 2% neandertalskog DNK — posledicu susreta koji su se dogodili pre približno 45.000–49.000 godina u Evroaziji.
Napomena: Studija nudi važne hipoteze, ali ne isključuje druge objašnjenja; za konačne zaključke potrebna su dodatna istraživanja i širi uzorci DNK iz različitih regiona i vremenskih perioda.
Pomozite nam da budemo bolji.
