Svet Podeljen Nakon Koordinisanih Udara SAD I Izraela Na Iran — Reakcije I Rizici Eskalacije

Svet je zatečen nakon što su Sjedinjene Države i Izrael izvele koordinisane udare na ciljeve u Iranu. Napadi su izazvali snažne i podeljene reakcije svetskih vlada: neke su podržale akciju, dok su druge upozorile da bi udari mogli da dovedu do šire regionalne i međunarodne eskalacije.

Glavne reakcije

Kanada je u zvaničnom saopštenju izrazila podršku nastojanjima da se spreči širenje iranskog nuklearnog programa i da se zaštiti međunarodni mir i bezbednost.

Australija je izrazila solidarnost sa građanima Irana koji se, kako je navedeno, bore protiv ugnjetavanja, i potvrdila da podržava napore za sprečavanje razvoja nuklearnog oružja. Takođe je aktivirana hitna konzularna podrška i apelovano na Australijance da, ako je bezbedno, napuste Iran.

Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo objavile su zajedničko saopštenje u kome navode da nisu učestvovale u napadima. Pozvale su na povratak pregovorima, usmerile pažnju na zaštitu civila i zatražile diplomatska rešenja kako bi se sprečila dalja destabilizacija regiona. Predsednik Francuske upozorio je na ozbiljne posledice moguće otvorene konfrontacije.

Španija je otvoreno odbacila jednostranu vojnu akciju i ocenila je da takvi udari doprinose većoj neizvesnosti u međunarodnim odnosima.

Gulfske države su brzo reagovale na izveštaje o iranskoj raketnoj aktivnosti. Saudijska Arabija osudila je, kako je navedeno, iransku agresiju i kršenje suvereniteta zemalja regiona. Ujedinjeni Arapski Emirati prijavili su da su njihovi sistemi protivvazdušne odbrane presreli nekoliko projektila; vlasti su navele da je pad ostataka projektila prouzrokovao jednu civilnu žrtvu azijskog porekla i materijalnu štetu.

Kina je izrazila veliku zabrinutost i pozvala na obustavu vojnih dejstava i sprečavanje daljeg zaoštravanja, ističući poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Irana.

Pakistan je pozvao na hitan povratak diplomatiji i izrazio zabrinutost zbog dalje eskalacije.

Turska je intenzivirala diplomatske kontakte sa zemljama u regionu kako bi istražila moguće korake za okončanje sukoba.

Ukrajina je kroz izjavu predsednika povezala napade sa pitanjem iranskih isporuka bespilotnih letelica koje, prema navodima Kijeva, koriste ruske snage u ratu protiv Ukrajine, što je dodatno pojačalo polarizaciju stavova.

Rusija je oštro kritikovala operaciju i izrazila sumnju u američke i savezne izjave o pregovorima.

Norveška i neki drugi evropski predstavnici izrazili su zabrinutost da vojne intervencije možda nisu u skladu sa međunarodnim pravom i istakli prioritet zaštite civilnog stanovništva i međunarodnog humanitarnog prava.

Šta Srbija i region mogu očekivati?

Iako direktna posledica za Srbiju trenutno nije izveštavana, povećana nestabilnost na Bliskom istoku utiče na energetske tokove, bezbednosnu klimu i diplomatske prioritete širom Evrope. Važno je pratiti diplomatske inicijative unutar UN i EU koje teže smanjenju tenzija i očuvanju civilnih života.

Napomena: U izveštaju su korišćeni podaci iz više međunarodnih objava; pojedine informacije o imenima i titulama izvornih saopštenja su bile nekonzistentne i zato su u tekstu favorizovane proverenije i neutralnije formulacije.

Izveštaj je doprinela agencija Reuters i drugi međunarodni izvori.