Zagovornici promene razvijaju planove za ekonomsku i demokratsku obnovu Irana ukoliko Islamska Republika padne. Shervin Pishevar tvrdi da bi zemlja mogla nadoknaditi desetine godina gubitaka u roku od deset godina i da bi oko 92 miliona ljudi dobilo slobodu. Međutim, izveštaji o udarima SAD i Izraela i iranska odmazda ukazuju na ozbiljne rizike; stručnjaci upozoravaju da bez promene suštine režima stvarna demokratizacija ostaje upitna.
Šta sledi za Iran? Planovi za demokratizaciju, ekonomski oporavak i ključne prepreke
What’s next for Iran? Experts, observers explore post-regime future
Iranski narod je i dalje suočen s velikom neizvesnošću, ali zagovornici promene već razvijaju planove za demokratsku i ekonomsku obnovu ukoliko dođe do pada trenutnog režima.
Planovi za promenu režima
Iransko-američki preduzetnik i filantrop Shervin Pishevar, savetnik projekta Iran Prosperity Project, kaže da bi slobodan Iran doneo ogroman mirovni i ekonomski dobitak. Prema njegovim rečima, zemlja bi mogla nadoknaditi gubitke iz proteklih decenija u roku od deset godina, a oko 92 miliona ljudi dobilo bi slobodu i nove mogućnosti.
Slobodan Iran bi bio najveći mirovni i ekonomski dividend koji je svet video — nadoknadićemo ono što smo izgubili poslednjih 47 godina i nadoknadićemo to za 10 godina. — Shervin Pishevar
Projekat Iran Prosperity Project nudi mapu puta za ekonomsku i demokratsku transformaciju i navodno ima podršku Nacionalnog saveza za demokratiju u Iranu (National Union for Democracy in Iran) i prestolonaslednika Reze Pahlavija.
Vojska, udari i trenutna realnost
U izveštajima se navodi da su Sjedinjene Države i Izrael izvele noćne udare na ciljane lokacije u Iranu, pri čemu je, kako se izveštava, pogođen i porodični vrh vlasti. Istovremeno, Teheran je odgovorio lansiranjem projektila u region, među kojima su bili udari usmereni i prema objektima povezanih sa američkim bazama.
Iako su napadi i odmazda eskalirali tenzije, nije jasno koliko je sama struktura režima trajno oslabila. Neki u Kongresu i stručnjaci ukazuju da promena režima nije realistična bez značajnije spoljne koordinacije ili čak kopnenih snaga, jer su unutar države ukorenjene ekstremističke bezbednosne strukture.
Stavovi stručnjaka i rizici
Jedan iranski izbeglica, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, ocenio je da dokle god osnovne institucije režima ostanu netaknute, odstranjivanje pojedinačnih lidera verovatno neće doneti suštinsku promenu. Bivši američki vojni i bezbednosni zvaničnik Jonathan Gilliam upozorava da su mnogi u bezbednosnom aparatu u Iranu fanatici i karijeristi, lojalni sistemu, a ne liberalnim promenama.
Gilliam takođe ističe kao pozitivnu činjenicu da su Iranci prethodno demonstrirali protiv represivnih vlasti, što pokazuje postojanje unutrašnje volje za promenom. Po njegovom mišljenju, međunarodna zajednica će možda morati da pomogne u identifikaciji i podršci održivih lidera kada se trenutne borbe smire.
Zaključak: Iako planovi za obnovu i demokratizaciju postoje i imaju svoje promotere u dijaspori i među planerima politike, put do trajne promene ostaje pun rizika: institucionalna snaga režima, vojne eskalacije i potreba za legitimnim, domaćim procesom odlučivanja su ključne nepoznanice.
Izvor: adaptirano iz izveštaja NewsNation; informacije o udarima i poginulim liderima se navode prema izveštajima i zvaničnim izjavama.
Pomozite nam da budemo bolji.
