Tim TU Wien i kompanija Cerabyte razvili su najmanji QR kod na svetu površine 1,977 μm², sa pikselima od 49 nm, što ga čini nevidljivim ljudskom oku. Kod je funkcionalno očitan i potvrđen Guinnessovim rekordom 3. decembra 2025. godine. Rešenje koristi tanak keramički film koji obećava izuzetnu trajnost i potencijal za arhiviranje velikih količina podataka (preko 2 TB na A4), ali zahteva posebnu opremu za očitavanje.
Najmanji QR kod na svetu — nevidljiv ljudskom oku, zauzima samo 1,977 μm²
World's Smallest QR Code Is So Tiny It's Invisible to The Human Eye
Najmanji QR kod na svetu razvijen je u saradnji istraživača Tehničkog univerziteta u Beču (TU Wien) i kompanije Cerabyte. Matrični barkod zauzima svega 1,977 kvadratnih mikrometara — površinu manju od nekih bakterijskih ćelija i finih čestica u vazduhu — i sastoji se od piksela dimenzija samo 49 nanometara.
The tiny QR code scanned by a phone through an electron microscope. (TU Wien)
Sedam članova tima je 3. decembra 2025. godine dobilo Guinnessov rekord za ovu kreaciju. Očitavanje koda je izvršeno u prisustvu svedoka, a Univerzitet u Beču je potvrdio rezultat kao nezavisni verifikator.
The world's tiniest QR code, when scanned by an electron microscope. (TU Wien)
Kako su napravili tako mali QR kod? Ključ je u štampanju na vrlo tankom keramičkom filmu koji se obično koristi za prevlačenje visokoperformansnih sečnih alata. Tim je koristio fokusirani jonški snop (focused ion beam) da „iseče“ piksele veličine 49 nm — što je otprilike deset puta manje od talasne dužine vidljive svetlosti. Zbog toga je kod potpuno nevidljiv golim okom i ne može se očitati običnim telefonom.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Iako su tehnologije za izradu struktura na nivou mikrometara, pa čak i pojedinačnih atoma, danas relativno uobičajene, istraživači ističu da je prava vrednost u stabilnosti i čitljivosti koda. Keramički medij je inertan i otporan na vreme, pa autorima služi za model dugoročnog arhiviranja podatka — sličnog pisanju u trajnije materijale kakve su koristile drevne civilizacije.
Tim procenjuje da bi primenom njihove tehnike na papir formata A4 teoretski bilo moguće smestiti više od 2 terabajta podataka. Ipak, praktična primena zahteva opremu visokih rezolucija za očitavanje i dodatne istraživačke korake kako bi se povećala brzina i održivost procesa oblikovanja i čitanja podataka.
„Pišemo informacije u stabilne, inertne materijale koji mogu da izdrže protok vremena i ostanu dostupni budućim generacijama,“ kaže Aleksander Kirnbauer iz TU Wien.
Ukratko, ovo postignuće predstavlja važan korak u razvoju ultrakompaktnih i trajnih medija za skladištenje podataka, ali i podseća da su tehnički zahtevi za čitanje takvih zapisa i dalje značajna prepreka za širu primenu.
Pomozite nam da budemo bolji.
