Direktor policije: Sud i zakoni odgovorni za bekstvo Medenića — 690 osuđenih još na slobodi

Direktor Uprave policije Lazar Šćepanović izjavio je pred parlamentarnim odborima Crne Gore da bekstvo Miloša Medenića iz kućnog pritvora nije posledica propusta policije, već neefikasnih zakonskih rešenja i inertnosti pravosudnog sistema. Sednica je sazvana radi kontrolnog saslušanja šefova bezbednosnih službi nakon incidenta.

Detalji slučaja

Uprava policije intenzivno traga za Milošem Medenićem, sinom bivše predsednice Vrhovnog suda Vesne Medenić. Miloš je krajem januara prvostepenom presudom osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od deset godina i dva meseca zbog stvaranja kriminalne organizacije. Policija ga je tokom rutinske kontrole, u noći pre izricanja presude, zatekla u stanu gde je bio pod kućnim pritvorom, ali sledeće večeri nije bio na toj adresi.

Njegova majka Vesna Medenić ranije je osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja i, po rešenju vanraspravnog veća, sprovedena je u zatvor u Spužu.

Stav policije i forenzika

„Miloš Medenić je prekršio meru nadzora, ali je bekstvo posledica neefikasnih zakonskih rešenja. Mera nadzora nije pritvor, nije kazna, ne predstavlja krivično delo niti prekršaj i nema policijske sankcije. Uloga policije bila je kontrolno-informativna“, rekao je Šćepanović.

Direktor je dodao da službe rade na lociranju onlajn platformi preko kojih se Medenić obraćao javnosti, napominjući da zvanična forenzika ukazuje da su neki od njegovih snimaka lažirani veštačkom inteligencijom. Takođe je izneo sumnju da mu pomažu ranije procesuirani članovi, kako je naveo, "policijskog kartela" iz obaveštajno-bezbednosnog sektora.

Problemi u pravosuđu i brojke

Šćepanović je podsetio da je rešenje o merama nadzora potpisao predsednik Višeg suda Zoran Radović, te da je, ukoliko je postojao rizik od bekstva, sud mogao da naredi invazivniji, 24-časovni nadzor. Predsednik Višeg suda u Podgorici najavio je da neće doći na sednicu, a nije se pojavio ni direktor ANB Ivica Janović.

Prema podacima Uprave policije, prijavljeno je 351 kršenje mera nadzora, o čemu su obavešteni sudovi, ali je povratna reakcija zabeležena samo u četiri slučaja. Šćepanović je naveo i da trenutno ima oko 690 pravosnažno osuđenih lica koja još nisu na izdržavanju kazne, te da oko 90 visoko rangiranih pripadnika organizovanih kriminalnih grupa čiji predmeti nisu rešeni na sudu. On je kritikovao to što se posledice nerada, kako je rekao, svaljuju na policiju.

Direktor je najavio da će tražiti od odbora i predsednika odbora Zorana Mikića da Sudski savet pokrene disciplinski postupak protiv predsednika Višeg suda u Podgorici, Zorana Radovića.

Primer administrativne zbrke

Šćepanović je kao ilustraciju pročitao belešku u kojoj je službenik prijavio kršenje mere nadzora lokalnom sudu, gde je dobijen odgovor da treba obratiti pažnju Višem sudu u Bijelom Polju. Tamo su ga navodno uputili na predsednika suda, koji mu je rekao da nije dežuran i prekinuo vezu. Direktor je ovom prilikom retorički upitao da li je u takvim okolnostima jedino rešenje da starešina zove sudiju Evropskog suda za ljudska prava.

Zakonske izmene

Ministar pravde Bojan Božović najavio je uvođenje novog krivičnog dela koje bi se odnosilo na kršenja mera nadzora i izmene Zakona o krivičnom postupku kako bi se skratilo trajanje kontrole optužnice (predložen rok godinu do godinu i po), sa ciljem efikasnijeg vođenja postupaka.

Na sednici su, pored direktora policije, prisutni bili ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović i predstavnica ANB Sanja Raičević. Šćepanović je istakao potrebu sistemskih promena koje bi omogućile efikasniju koordinaciju policije i sudstva i veću odgovornost u donošenju presuda.