UN: Vazdušni udari SAD i Izraela na Iran ugrožavaju međunarodno pravo

HAG, Holandija — Dok su snage SAD i Izraela izvele vazdušne napade na ciljeve u Iranu, a Teheran i njegovi saveznici odgovorili ispaljivanjem projektila na mete širom Bliskog istoka, pitanje poštovanja međunarodnog prava ponovo je postavljeno u centar svetske pažnje.

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, generalni sekretar António Guterres upozorio je Savet bezbednosti da vazdušni udari SAD i Izraela krše Povelju UN. Istovremeno je osudio iranske odmazde kao povredu suvereniteta i teritorijalnog integriteta drugih država u regionu.

Odgovori vlasti i pravne tvrdnje

Zvaničnici iz administracije Donalda Trampa brane operacije kao neophodnu meru za onemogućavanje iranskog nuklearnog programa. Američki ambasador pri UN Mike Waltz izjavio je da Sjedinjene Države preduzimaju zakonite korake u ime globalne bezbednosti. Sa druge strane, iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi poručio je u pismu UN da je ubistvo vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija „teška i neviđena povreda osnovnih pravila među državama“.

A plume of smoke rises after a strike in Tehran, Iran, Monday, March 2, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi)(ASSOCIATED PRESS)

„Radi se o pitanju globalne bezbednosti. U tom cilju, Sjedinjene Države preduzimaju zakonite korake“, izjavio je američki ambasador Mike Waltz.

U SAD su mnogi predstavnici Demokratske stranke ocenili da su vazdušni udari nezakoniti jer, prema Ustavu, samo Kongres ima ovlašćenje da proglasi rat. Kongres je ubrzo zakazao debatu o ratnim ovlašćenjima kako bi razjasnio do koje mere administracija može sama da naređuje vojne operacije.

Međunarodno krivično pravo i odgovornost

Prema amandmanu na statut Međunarodnog krivičnog suda (MKS), agresija je „korišćenje oružane sile od strane države protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti druge države, ili na bilo koji drugi način neusklađeno sa Poveljom Ujedinjenih nacija“. Među navedenim činiocima su bombardovanje teritorije druge države ili upotreba oružja protiv teritorije druge države.

Ni SAD, ni Izrael, ni Iran nisu članice MKS-a, što znači da sud nema neposrednu jurisdikciju nad aktuelnim sukobom, osim ako Savet bezbednosti UN uputi slučaj tužiocima.

President Donald Trump waves after arriving on Marine One on the South Lawn of White House, Sunday, March 1, 2026, in Washington. (AP Photo/JMark Schiefelbein)(ASSOCIATED PRESS)

Marieke de Hoon, docentkinja međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Amsterdamu, smatra da su napadi na Iran „povreda zabrane upotrebe sile“ i da im nedostaje valjana pravna osnova: nisu izvedeni u okviru samoodbrane protiv neposrednog napada niti postoji rezolucija SB UN koja bi ih ovlastila. De Hoon podseća i da promena režima predstavlja kršenje suvereniteta druge države.

Istovremeno, pravni eksperti naglašavaju da, iako međunarodno pravo daje državi pravo na samoodbranu, odgovori moraju biti proporcionalni i ciljano usmereni na vojne mete, a ne na civilnu infrastrukturu ili radikalnu promenu režima.

Političke i bezbednosne implikacije

David Crane, američki stručnjak za međunarodno pravo i osnivački tužilac UN-ovog suda za Sijera Leone, upozorava na opasni trend normalizacije jednostranog korišćenja sile kao instrumenta spoljne politike. Po njegovom mišljenju, čak i ako uklanjanje određenih lidera donese kratkoročne koristi, kršenje međunarodnog i unutrašnjeg prava stvara presedan koji ugrožava globalnu stabilnost.

Marko Milanović, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Readingu, podseća da su šefovi država u miru zaštićeni ličnim imunitetom i nepovredivošću, te bi njihovo ubistvo predstavljalo kršenje međunarodnog prava. Međutim, dodaje on, status može da se promeni u uslovima oružanih sukoba ako su ti lideri i komandanti oružanih snaga.

U izveštaju je doprinela i Jovana Gec iz Beograda, Associated Press.