Sažetak: Nakon ubistva ajatolaha Khameneija, Iran je prešao na intenzivniji, asimetrični vojni pristup koji uključuje velike salve raketa, naoružane dronove i delovanje preko proxy snaga. Paralelna struktura Artesha i IRGC omogućava dispersiju i otpornost, dok je cilј režima — preživljavanje i povratak odvraćanja. Analitičari očekuju epizodne eskalacije i taktičke pauze zbog ekonomskih i političkih ograničenja.
Kako se promenila iranska vojna strategija posle rata iz juna 2025. — Od odbrane ka asimetričnoj eskalaciji
(Al Jazeera)
Iran je nakon ubistva vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khameneija delovao odlučno i obećao osvetu, dok su se napadi i kontraudari nastavili širom Zaliva. Teheran je uzvratio udarima dronovima i balističkim raketama na ciljeve u regionu, uključujući udare usmerene protiv izraelskih i američkih vojnih objekata.
Ključni kontekst
Dogadjaji su eskalirali nakon potvrde Khameneijeve smrti, kada je Islamska revoluciona garda (IRGC) najavila "najteže ofanzivne operacije" usmerene na Izrael i američke baze. Iran je tvrdio da su njegovi avioni i naoružani dronovi izveli napade na više meta, dok su SAD i saveznici prisutni u regionu pojačali odbrambene i ofanzivne kapacitete.
(Al Jazeera)
Struktura i doktrina
Iranska vojska je složena i sastoji se od paralelnih sila: regularne vojske Artesh (odgovorne za teritorijalnu odbranu i konvencionalno ratovanje) i IRGC (koji štiti režim i kontroliše značajan deo dronova i nezavisnih operativnih kapaciteta). Analitičari smatraju da je ova podela namerna — radi dispersije, otpornosti i zaštite režima od spoljnog i unutrašnjeg pritiska.
Promena strategije posle juna 2025.
Prema odbrambenim stručnjacima, posle 12‑dnevnog rata u junu 2025. Iran je prešao sa pretežno defanzivne doktrine zadržavanja na aktivniji, asimetričan pristup. Novi fokus obuhvata ranije i šire korišćenje balističkih projektila, naoružanih dronova, sajbernapada, akcija preko proxija i povremenih udarnih operacija usmerenih na obnavljanje odvraćanja.
(Al Jazeera)
Taktike i oružja
Teheran koristi kombinaciju: velike salve balističkih raketa, Šahed UCAV‑ova (naoružanih dronova), dugoletećih municija i delovanja preko savezničkih milicija (npr. Hezbolah). Cilj je opteretiti protivraketne sisteme Izraela i SAD, istovremeno zadržavajući sposobnost "drugog udara" kroz dispersiju i utvrđivanje lansirnih kapaciteta — koncept koji analitičari nazivaju "asimetrično izdržavanje".
Regionalne i ekonomske posledice
Iran je takođe preteo mogućim zatvaranjem Hormuškog moreuza, čime bi porasli globalni energetski rizici (oko 20–30% svetskog izvoza nafte i gasa prolazi kroz taj prolaz). Iako formalno nije zatvoren, neizvesnost je već prouzrokovala usporavanje prometa i gomilanje tanker‑flaote u zalivu.
Štete i otpornost
U sukobima su pogođene vojne i civilne mete; iranski podaci navode masovne lansiranja (npr. izveštaj o 137 projektila i 209 dronova preko UAE u jednoj operaciji), dok su protivničke odbrambene sile presrele veliki deo napada. Analitičari ocenjuju da su iranski kapaciteti delimično oštećeni, ali da Teheran i dalje može izvoditi epizodne napade iz rasprostranjenih i teško ranjivih objekata.
Međunarodni odgovor i dugoročne perspektive
SAD i Izrael zadržavaju tehnološku i operativnu prednost u vazduhu, ali su njihove odbrane skupe i zahtevaju intenzivnu logistiku. Analitičari predviđaju da će Iran kombinovati eskalacije i prigušenja kako bi izbegao direktnu, režim‑ugrožavajuću kampanju, dok produženi sukob nosi značajne političke i ekonomske rizike za Teheran.
Zaključak: Iran je pojačao asimetričnu strategiju — masovne salve raketa, dronovi i proxy operacije — s ciljem da preživi, obnovi odvraćanje i nametne troškove protivnicima, uz istovremenu pažnju da ne izazove totalni obračun koji bi ugrozio režim.
Pomozite nam da budemo bolji.
