Novo istraživanje FRA i EIGE pokazuje da je oko 30,7% žena u EU iskusilo fizičko ili seksualno nasilje tokom života, ali većina slučajeva ostaje neprijavljena. Samo 11,3% žrtava koje su napadnute od osobe van partnerske veze i 6,1% onih koje su pretrpele nasilje od partnera prijavilo je policiji. Istraživanje ističe razloge neprijavljivanja (stid, strah, nepoverenje u organe reda) i „nordijski paradoks“ — visoke stope nasilja u nekim zemljama sa visokom rodnom ravnopravnošću.
Svaka treća žena u EU doživela nasilje — većina slučajeva ostaje neprijavljena, pokazuje istraživanje
FILE PHOTO: People attend a demonstration to protest against femicide, sexual violence and all gender-based violence ahead of the International Day for Elimination of Violence Against Women, in Valletta, Malta November 23, 2025. REUTERS/Darrin Zammit Lupi/File Photo
BRISEL, 3. mart (Reuters) — Novo istraživanje Evropske agencije za osnovna prava (FRA) i Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE) pokazuje da približno 30,7% žena u Evropskoj uniji iskustveno doživi fizičko ili seksualno nasilje tokom života, ali da većina takvih incidenata ostane neprijavljena.
Prema anketi, samo 11,3% žrtava fizičkog ili seksualnog nasilja koje su napadnute od strane osoba koje nisu partneri prijavilo je slučaj policiji, dok je samo 6,1% prijavilo nasilje koje su pretrpele od intimnih partnera. Među glavnim razlozima neprijavljivanja ističu se stid, samookrivljavanje, strah i nepoverenje u organe reda, kao i ograničena svest o dostupnim uslugama podrške i teškoće u pristupu tim uslugama.
Studija takođe ukazuje na široko rasprostranjene oblike zlostavljanja koji prevazilaze fizičko i seksualno nasilje — uključujući psihološko, ekonomsko i online zlostavljanje.
Nordijski paradoks
Prevalencija nasilja značajno varira među državama članicama: od najviših 57,1% u Finskoj do 11,9% u Bugarskoj. Zabrinjavajući trend nazvan "nordijski paradoks" pokazuje da zemlje sa visokom ocenom rodne ravnopravnosti (poput Finske, Švedske sa 52,5% i Danske sa 47,5%) beleže i visoke stope prijavljenog iskustva nasilja. Istraživači upozoravaju da razlike mogu odražavati stvarnu učestalost, ali i različita ponašanja u prijavljivanju i različita shvatanja šta se smatra nasiljem u seksualnim odnosima između zemalja.
Istraživanje je obuhvatilo gotovo 115.000 intervjua sa ženama uzrasta 18–74 godine, sprovedenih u periodu od septembra 2020. do marta 2024. godine. FRA je podsetila da je nasilje nad ženama kršenje osnovnih prava i pozvala države članice da unaprede preventivu, zaštitu žrtava i pristup pravdi.
„Nasilje prema ženama predstavlja kršenje osnovnih prava“, rekla je direktorica FRA Sirpa Rautio, dodajući da su države članice dužne da spreče nasilje, zaštite žrtve i obezbede pristup pravdi.
Evropska komisija je ocenila da rezultati ukazuju na neophodnost poboljšanja sistema podrške i većeg osnaživanja žrtava, navodeći da je borba protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici jedan od ključnih prioriteta EU.
Pomozite nam da budemo bolji.
