Većina oglasa u EU ne navodi iznos plate, što otežava kandidatima i produbljuje rodni jaz. EU Direktiva o transparentnosti plata imala je rok za prenošenje u nacionalne zakone 7. juna, ali većina zemalja nije ispunila obavezu. Italija je, primenom strožih pravila, povećala udeo oglasa sa platom sa 26% na 61%. Ključni izazov je da li će druge zemlje slediti taj primer i pretvoriti pravila u praksu.
Transparentnost plata u EU: Da li oglasi konačno otkrivaju zarade?
EU pay transparency: Are job ads finally getting honest about salaries?
Većina Evropljana i dalje ne zna koliko bi zaradili pre nego što apliciraju za posao jer oglasi često ne navode iznos ili opseg plate. Kandidati ulažu vreme i trud u prijave, intervjue i testove, ali plate ostaju nepoznanica sve do kraja procesa — što po podacima Evropske komisije doprinosi diskriminaciji u platama i većem rodnom jazu.
Šta predviđa Direktiva o transparentnosti plata?
EU je usvojila Direktivu o transparentnosti plata kako bi povećala dostupnost informacija o zaradama tokom zapošljavanja i smanjila nejednakosti. Rok za prenošenje direktive u nacionalne propise istekao je 7. juna ove godine, ali većina država članica još nije kompletirala taj korak.
Italija kao primer
Italija je među velikim evropskim ekonomijama jedina koja je uvela obavezno navođenje početne plate ili opsega plate direktno u oglasu. Prema podacima platforme Indeed, udeo oglasa sa navedenom platom u Italiji porastao je sa 26% u julu 2025. na 61% u julu ove godine.
„Italija izlazi kao liderka u transparentnosti plata među velikim evropskim ekonomijama, a podaci pokazuju da regulacija pravi stvarnu razliku“, rekao je Pawel Adrjan, direktor ekonomskih istraživanja u Indeedu.
Stanje u drugim zemljama
Prema PwC izveštaju objavljenom početkom avgusta, tek pet država članica su prenele direktivu u domaće zakonodavstvo: Italija, Slovačka, Malta, Litvanija i Grčka (zaključno sa novembrom). Nemačka je odložila primenu do početka 2027. godine, Francuska još nije precizirala svoj pristup, a Španija je ostvarila samo ograničen napredak.
Udeo oglasa sa navedenom platom varira: Nemačka 14%, Španija 18%, Francuska 43%, Holandija 49,5%, dok Ujedinjeno Kraljevstvo (nije član EU) drži visok nivo — oko 60% oglasa sa informacijom o plati.
Zašto potpuna transparentnost nije odmah moguća?
Direktiva ne obuhvata sve vrste radnih mesta i postoje pravna pitanja i mehanizmi sprovođenja koji se i dalje razrađuju. Zato se ne očekuje da će udio oglasa dosegnuti 100% odmah, ali dosadašnji trend u Italiji pokazuje da zakonska regulativa može brzo promeniti praksu poslodavaca.
Posledice za rodnu ravnopravnost
Prema Eurostatu, rodni jaz u platama u EU iznosio je 11,1% u 2024. godini — kada muškarac zaradi 100 €, žena prosečno zaradi 88,9 €. Evropska konfederacija sindikata (ETUC) procenjuje da žene u EU zbog rodnog jaza godišnje gube oko 358 milijardi evra, što je približno 3.900 € po ženi.
„Tajnost plata daje svu moć poslodavcu i ostavlja žene i njihove sindikate bez osnovnih informacija potrebnih da se izbore za svoja prava“, upozorila je Esther Lynch, generalna sekretarka ETUC-a.
Zaključak
Italijanski primer pokazuje da obaveza navođenja plata u oglasima može brzo povećati transparentnost. Ključno pitanje ostaje da li će ostale evropske zemlje pretvoriti princip u praksu i na taj način doprineti smanjenju diskriminacije i rodnog jaza u platama.
Pomozite nam da budemo bolji.
