Izveštaj CAF-a za 2025. pokazuje da je skoro 60% Evropljana doniralo, ali da Evropa izdaje manje u odnosu na prihod (0,6%) nego globalni prosek (1%). Rumunija prednjači u EU po ukupnom udelu donacija u prihodu (0,9%), dok su Irska i Holandija vodeće po broju davaoca. Najčešći razlog ne-davanja je nemogućnost priuštiti doniranje (39%).
Ko Su Najdarežljivije Zemlje Evrope? Rumunija Predvodi Po Udelu Donacija, Irska I Holandija Po Broju Davaoca
Europe's most charitable countries: Where do people give the most?
Skoro šest od deset Evropljana (blizu 60%) dalo je novac za humanitarne ili verske svrhe ili direktno ljudima u nevolji tokom 2025. godine, pokazuje World Giving Report koji objavljuje Charities Aid Foundation (CAF).
Metodologija: CAF je anketirao 60.443 ispitanika u 105 zemalja između 5. januara i 18. februara 2026. Nacionalni uzorci su uglavnom imali između 250 i 1.000 odraslih po zemlji.
Glavni nalazi u Evropi
Među evropskim državama, Rumunija prednjači u EU kada se gleda ukupni udeo donaacija u odnosu na prihod — 0,9% prihoda. U vrhu po procentu građana koji su donirali nalaze se Irska i Holandija: više od dve trećine Iraca doniralo je za dobrotvorne svrhe u 2025., a Holandija je vrlo blizu po broju davaoca.
Ipak, podaci pokazuju različite obrasce: u Rumuniji je samo 27% ispitanih reklo da je doniralo putem dobrotvornih organizacija, ali su iznosi donacija kao udeo prihoda relativno visoki (~0,4% prihoda za davanja koja idu kroz dobrotvorne organizacije).
Regionalne razlike i oblici davanja
- Oblik davanja: U Evropi najčešći način bio je doniranje dobrotvornim organizacijama (38%), zatim direktna davanja ljudima u nevolji (26%) i verske donacije (14%).
- Međunarodne organizacije: 22% evropskih donatora podržalo je organizacije koje deluju u više zemalja; više od polovine darodavaca to radi samo u Norveškoj i Švedskoj.
- Omiljeni cilj: Najviše pažnje dobile su inicijative za decu i mlade — 29% donatora je to navelo kao prioritet.
Evropa naspram sveta
Evropa je, merena udelom donacija u odnosu na prihode, najmanje darežljiv kontinent: Evropljani su u proseku davali 0,6% prihoda, dok je globalni prosek 1% prihoda. Van EU, primer je Ukrajina gde je 61% populacije davalo novac, a prosečne donacije iznosile su 1,2% prihoda.
Na globalnom nivou najdarežljivije zemlje su uglavnom niskog ili srednjeg prihoda: Nigerija je prva sa prosečnih 2,8% prihoda datih u donacijama. U top 10 većina zemalja su iz Afrike, gde je u proseku 80% ljudi doniralo i gde se znatan deo sredstava daje direktno pojedincima u nevolji (oko 45%).
Razlozi i prepreke za davanje
Najčešći razlog za ne-davanje bio je ekonomske prirode: 39% ispitanih reklo je da ne mogu da priušte doniranje. Interesantno, ljudi iz zemalja visokog dohotka češće su navodili taj razlog (44%). Drugi čest razlog (17%) bio je preferiranje drugih oblika podrške — davanje robe, volontiranje ili prikupljanje sredstava.
Šta ovo znači
Izveštaj ukazuje na jaku vezu između osećaja pripadnosti lokalnoj zajednici i nivoa davanja: zemlje gde više od 80% ljudi oseća snažnu povezanost sa zajednicom u proseku daju tri puta više nego zemlje sa niskim osećajem pripadnosti. To sugeriše da društveni kapital i poverenje igraju ključnu ulogu u filantropiji, pored ekonomskih mogućnosti.
Zaključak: Iako veliki broj Evropljana učestvuje u doniranju, prosečni iznosi u odnosu na prihode su niži nego u mnogim zemljama niskog i srednjeg prihoda. Razumevanje lokalnih motiva, poverenja i ekonomskih barijera ključno je za povećanje davanja i efikasnije usmeravanje pomoći.
Pomozite nam da budemo bolji.
