Studija Florida Atlantic University pokazuje da oleamid — hemikalija povezana s plastikom — menja ponašanje hobotnica i njihovog plena u priobalnim ekosistemima. Analizom 31.500 interakcija otkriveno je da hobotnice favorizuju slobodnoživeće krabe, dok plen smanjuje ponašanja za izbegavanje predatora. Efekti su se zadržali i nakon uklanjanja oleamida, a povećani broj pokušaja hvatanja nije povećao uspešnost lova. Autori upozoravaju na moguće široke posledice za distribuciju vrsta i funkciju morskih zajednica.
Alarm iz dubina: Oleamid iz plastike menja odnos predator–plen kod hobotnica
Photo Credit: iStock
Nova studija ukazuje da jedna hemijska komponenta povezana s plastikom može znatno promeniti ponašanje i predatora i plena u priobalnim ekosistemima. Istraživači sa Florida Atlantic University (FAU) ispitivali su uticaj oleamida — supstance koja se koristi kao mazivo u plastici, a koju proizvode i neki organizmi — na hobotnice i njihove uobičajene vrste plena.
Šta su autori utvrdili?
Rad objavljen u Journal of Experimental Marine Biology and Ecology zasnovan je na analizi 31.500 interakcija između hobotnica iz južne Floride i plena: samoživki (hermit crab), slobodnoživećih kraba, puževa i školjki. Naučnici su svaku interakciju kategorizovali kao uspešan ulov, neuspešan pokušaj ili kratak zahvat.
U prisustvu oleamida, hobotnice su promenile preferencije — počele su češće da ciljaju slobodnoživeće krabe, dok su samoživke pale u izboru čak ispod školjki. Istovremeno, plen je pokazivao smanjenje ponašanja za izbegavanje predatora, verovatno zbog dezorijentacije izazvane hemikalijom.
Zanimljivo je da su ove promene opstale i nakon što je oleamid uklonjen iz vode. Međutim, povećan broj zahvata i pokušaja nije doveo do veće uspešnosti lova: hobotnice su imale više pokušaja i promašaja, ali ne i više ulova.
"Ovi suptilni pomaci u ponašanju mogli bi da preoblikuju raspodelu i dostupnost resursa, izmene dinamiku ishrane i utiču na stope interakcija među mnogim vrstama, na kraju menjajući strukturu i funkciju priobalnih morskih ekosistema na načine koje tek počinjemo da razumemo," rekla je Madelyn A. Hair, prva autorka studije.
Autori upozoravaju da takvi poremećaji u odnosima predator–plen mogu imati dalekosežne posledice po raspodelu vrsta i stabilnost hranidbenih mreža. Ako oleamid iz plastike učini određene vrste plena ranjivijim, to može ugroziti njihove populacije i promeniti lokalne ekosisteme.
Šta se može učiniti?
Prevencija unošenja štetnih hemikalija u reke i mora ključna je mera. Inicijative poput The Ocean Cleanup rade na uklanjanju plastičnog otpada, uključujući velike naslage poput Great Pacific Garbage Patch. Stručnjaci predlažu fazno ukidanje štetnih dodataka u plastici, smanjenje korišćenja jednokratne plastike i prelazak na ekološke alternative kao korake koje potrošači i industrija mogu preduzeti.
Zaključak: Studija iz FAU-a ističe da čak i male količine hemikalija poput oleamida mogu promeniti ponašanje morskih životinja i imati široke ekološke posledice. Potrebna su dalja istraživanja i konkretne mere za smanjenje zagađenja kako bi se zaštitili priobalni ekosistemi.
Pomozite nam da budemo bolji.
