Zašto SAD i Izrael Ratu Prilažu Versku Priču? Retorika Oko Sukoba Sa Iranom

Kako sukob na Bliskom istoku ulazi u peti dan, američki i izraelski lideri — ali i pojedini komentatori — koriste religijsku i apokaliptičku retoriku koja sukob sa Iranom predstavlja kao »sveti« ili »eshatološki« obračun. Takav jezik izazvao je oštre reakcije organizacija za zaštitu verskih prava i sloboda, dok stručnjaci upozoravaju na opasne posledice takvog uokviravanja rata.

Ko je reagovao i zašto

Council on American-Islamic Relations (CAIR) je javno osudio upotrebu verskog diskursa od strane Pentagona i pojedinih zvaničnika, ocenivši ga kao opasno i antimuslimansko. Military Religious Freedom Foundation (MRFF) prijavila je da su dobili mejlove u kojima američki vojnici navode da su im komandanti govorili kako je sukob deo »Božjeg plana« i da bi mogao dovesti do Armagedona.

Jedan nenavedeni podoficir je MRFF-u preneo da je komandant citirao odlomke iz Knjige Otkrivenja i rekao da je sukob »deo božanskog plana«.

Primeri verske retorike u javnim izjavama

U javnim istupima pojavile su se oštre religijske metafore: američki senator Marco Rubio je, prema izveštajima, nazvao iranski režim »verski fanatičnim«, dok su neki komentatori i političari koristili termine koji aludiraju na proročanstva. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je pozvao na bibliјsku priču o Amaleku, što su kritičari ocenili kao korišćenje biblijskih motiva za opravdanje napada.

U medijima se pojavio i video u kojem je hrišćanski cionistički pastor John Hagee u naklonosti prema izraelskim akcijama govori o apokaliptičnim motivima. Takve poruke snažno odjekuju među određenim verskim grupama i biračkim telima.

Zašto lideri pribegavaju verskoj naraciji?

Stručnjaci ističu nekoliko razloga. Jolyon Mitchell (Durham) i Ibrahim Abusharif (Northwestern University, Qatar) objašnjavaju da religijska retorika služi za:

• Domaću mobilizaciju — predstavljanje sukoba kao moralno jasnog poziva na podršku;
• Civilizacijsko uokvirivanje — stvaranje dihotomije „mi protiv njih“, koja pojednostavljuje složene političke odnose;
• Strateško oblikovanje narativa — upotreba svetih simbola da bi se pridobila podrška savezničkih elemenata i birača.

Rizici upotrebe verske retorike

Analitičari upozoravaju da uokviravanje rata kao svetog dovodi do dugoročnih problema: dehumanizacija neprijatelja otežava posleratno pomirenje, smanjuje prostor za kompromis i komplikuje diplomatska rešenja. Kada sukob postane „božanski“ po prirodi, očekivanja javnosti rastu, a politika postaje manje fleksibilna.

Kontext i istorijske paralele

Upotreba religijskog jezika u političkim i vojim kontekstima ima istorijske paralele — primer je izjava predsednika Georgea W. Busha nakon 11. septembra 2001. kada je upotrebio pojam »crusade«; Bela kuća je kasnije pokušala da umanji taj izraz zbog mogućih konotacija protiv muslimana.

Zaključak

Retorika koja sukob s Iranom predstavlja kroz religijske ili eshatološke prizme ima višestruke motive i efekte: krati put do mobilizacije podrške, ali stvara i dodatne prepreke za mir i diplomatsko rešavanje. Kritičari i eksperti pozivaju na oprez — naročito u vojsci i javnim institucijama — kako bi se izbeglo da verski diskurs produži konflikt i produbi međureligijske tenzije.

Napomena: U izveštaju su korišćene informacije i citati koji su preneti preko organizacija poput CAIR i MRFF, kao i komentari analitičara. Gde su tvrdnje predmet neslaganja ili nisu nezavisno potvrđene, to je u tekstu naznačeno kao izveštaj ili prenošenje izjava.