Smrče „Predvidele“ Pomračenje? Kontroverza Nakon Eksperimenta u Dolomitima

Tokom oktobarskog pomračenja Sunca 2022. godine, tim naučnika koji je radio u Dolomitima zabeležio je neobičnu, sinhronizovanu električnu aktivnost u smrčama — navodno počev od oko četrnaest sati pre početka pomračenja. Nalaz je izazvao pažnju javnosti i naučne zajednice, naročito nakon što su autori predložili da je reč o obliku međubotaničke komunikacije ili „anticipaciji“ događaja.

Šta su istraživači uradili i šta su izmjerili?

Vođa studije Alessandro Chiolerio i saradnici iz Italian Institute of Technology i Southern Cross University koristili su prilagođene senzore nazvane „CyberTree“ da mere takozvani electrome — ukupnu električnu aktivnost u živom sistemu. Podaci su pokazali strukturirane električne talase i pojačanu sinhronizaciju tokom prozora u kojem se događalo pomračenje. Autori su svoje rezultate objavili u časopisu Royal Society Open Science, uz javno objavljene šeme i firmware kako bi drugi mogli da replikuju eksperiment.

A spruce tree with wires attached in the Dolomite mountains in Italy. | Credit: Monica Gagliano/Southern Cross University

Skepticizam i alternativna objašnjenja

U mišljenjskom članku objavljenom 6. februara u Trends in Plant Science, Ariel Novoplansky i Hezi Yizhaq dovode u pitanje da li podaci zaista potkrepljuju tvrdnju o anticipaciji ili komunikaciji. Novoplansky ističe da su u isto vreme zabeleženi olujni uslovi i udari munja u blizini, što predstavlja jednostavnije (parcimonijno) objašnjenje za naglu i sinhronizovanu električnu aktivnost, posebno jer munje mogu stvarati velike električne i elektromagnetne promene u okolini.

Novoplansky takođe napominje da je pomračenje u toj oblasti bilo parcijalno (smanjenje svetlosti u proseku oko 10,5% nekoliko sati) — promena slična prolaznom oblaku koja verovatno ne bi izazvala snažan stres ili „pripremu“ kod stabala. Razlika jačine reakcije starijih i mlađih stabala mogli bi, prema kritikama, da se objasne time što starija stabla deluju kao veća antena za prikupljanje električnih signala.

The study location in the Dolomite mountains in Italy. | Credit: Monica Gagliano/Southern Cross University

Odgovor autora i naučni put napred

Chiolerio i Monica Gagliano prihvataju da terenska merenja imaju ograničenja i da njihova studija ne dokazuje uzročnost — međutim, oni ističu da su zabeležili empirijsko zapažanje vredno dalje provere. Gagliano naglašava razliku između zapažanja i hipoteze: tim je izneo podatke (sinhronizovani električni obrasci u prozoru pomračenja) i predložio moguće tumačenje, dok kritičari traže dodatne, kontrolisane eksperimente koji bi isključili vremenske i elektromagnetne uticaje poput munja.

"Objavili smo sheme kola i firmware — cilj nam je bila transparentnost i mogućnost replikacije," kaže Chiolerio.

Autori pozivaju na dodatna terenska i laboratorijska ispitivanja — na primer, merenja tokom totalnog pomračenja (u Španiji) ili kontrolisani eksperimenti koji simultano prate elektromagnetne pojave, udare munja i druge potencijalne izvore signala.

Zaključak

Trenutno su podaci interesantni i otvaraju nova pitanja o tome kako drveće reaguje na brze promene u okruženju, ali nisu dovoljni da konačno dokažu da su smrče „predvidele“ pomračenje ili da su međusobno komunicirale tu informaciju. Najrazumniji put napred je dodatno, kontrolisano testiranje koje uključuje merenja elektromagnetnih polja i vremenskih pojava kako bi se isključile alternativne i parcimonijalne hipoteze.