Hezbollah je oslabljen posle udara Izraela 2023., ali i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju za stabilnost Libana. Nakon ubistva ajatolaha Alija Hamneja grupa je odgovorila raketnim napadima na Izrael, što je izazvalo nove izraelske udare i strah od kopnenih intervencija. Libanska vlada je 2. marta zabranila vojne aktivnosti Hezbollaha, ali sprovođenje te mere i duboke sektaške podele ostavljaju zemlju ranjivom.
Hezbollah degradiran, ali opasan: Kako grupa ponovo destabilizuje Liban
Black smoke billows from an Israeli airstrike in southern Beirut on March 4, 2026.Marwan Naamani/picture alliance via Getty Images
Krhki mir u Libanu je već u prvim mesecima 2026. pokazivao ozbiljne napetosti, a potom su usledili američko-izraelski napadi na Iran i ubistvo ajatolaha Alija Hamneja, što je dodatno destabilizovalo region. Hezbollah, iako oslabljen posle izraelskih udara 2023. godine, uzvratio je lansiranjem raketa na sever Izraela, što je dovelo do niza izraelskih udara po Libanu.
Ključne činjenice
Hezbollah više nije sila kakva je bila pre 2023., ali i dalje poseduje sposobnost da uvuče Liban u sukob i proizvede unutrašnju nestabilnost. Od novembra 2024. do početka 2026. Izrael je izveo više stotina udara na ciljeve u Libanu; zvanični broj do sada navodi 855 udara od novembra 2024, dok je samo februar 2026. zabeležio 44 udara pre najnovije eskalacije.
Pozadina i sporazumi
27. novembra 2024. postignut je prekid vatre između Izraela i Hezbollaha, uz uslove da se Hezbollah povuče severno od reke Litani, a da se izraelske trupe povuku iz južnog Libana u roku od 60 dana. Sporazum, posredovan od strane SAD, nikada nije u potpunosti sproveden: Izrael je nastavio udare, a spor oko razoružanja Hezbollaha ostao je nerešen.
Stavovi i rizici
Sekretar generalni Hezbollaha, Naim Qassem, javno je odbacio ideju potpunog razoružanja dok Izrael nastavlja udare po Libanu. Nakon ubistva Hamneja, Qassem je u televizijskom obraćanju najavio da grupa neće ostati neutralna ako Izrael uđe u rat s Iranom, i ubrzo je usledilo granatiranje severa Izraela.
A woman holds a picture of Hezbollah’s former leader, Hassan Nasrallah, and Iran’s former supreme leader, Ayatollah Ali Khamenei, on March 1, 2026, at Ashoura Square in southern Beirut, Lebanon.Daniel Carde/Getty Images
Libanska vlada je 2. marta donela odluku kojom se zabranjuju vojne aktivnosti Hezbollaha — to je prvi takav formalni pokušaj države da ograniči delovanje grupe koja je decenijama delila bezbednosne odgovornosti sa državom. Međutim, zabrana do sada nije dovela do momentalnog prestanka vojnih operacija, a postoji rizik da takav potez produbi sektaške podele u zemlji.
Regionalne tenzije i istorijski primeri
Postoji realna zabrinutost da bi Izrael ili Sirija mogli iskoristiti povod za kopnenu intervenciju u Libanu. Sirijska vojska je pojačala prisustvo duž severne granice, a izraelski zvaničnici nagoveštavaju da zadržavaju sve opcije, uključujući i moguću kopnenu invaziju.
Istorija pokazuje koliko su posledice ozbiljne: sukob iz jula 2006. doveo je do 34-dnevnog rata s oko 1.000 civilnih žrtava i velikih razaranja, dok su događaji iz maja 2008. pokazali kako unutrašnje konfrontacije mogu zapreti da pretvore zemlju u novi građanski sukob.
Šta je na kocki
Liban se suočava sa višestrukim pritiscima: ekonomska kriza, politička nestabilnost i rastuće sektaške tenzije. Hezbollah ostaje ključni akter koji, iako degradiran, ima kapacitet da pogorša unutrašnju polarizaciju i izazove nove konfrontacije koje bi mogle imati široke regionalne posledice.
Autori: Mireille Rebeiz i Dickinson College. Tekst je prenešen iz The Conversation.
Pomozite nam da budemo bolji.
