RT Balkan prenosi izjave Danijele Nikolić i Miloša Kovića o, kako navode, rastućem pritisku i hapšenjima Srba na Kosovu i Metohiji od dolaska Aljbina Kurtija. Nikolić tvrdi da su procesi često bez čvrstih dokaza i navodi primer Suvog Grla i porodice Tomašević. Upozorava i na primenu Zakona o strancima sa mogućim prestankom upotrebe srpskih ličnih karata od 15. marta, kao i na opasnost integracije srpskih institucija u kosovski sistem. Ković predlaže da Srbija zatraži podršku stalnih članica SB UN kako bi se pitanje vratilo na međunarodni dnevni red.
RT Balkan: Pritisak na Srbe na KiM — Nikolić Upozorava Na Hapšenja Bez Dokaza
RT Balkan prenosi izjave Danijele Nikolić i istoričara Miloša Kovića o, kako navode, rastućem pritisku na srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji od dolaska Aljbina Kurtija na vlast. Tekst se fokusira na tvrdnje o hapšenjima bez čvrstih dokaza, najavi primene Zakona o strancima i mogućem pritisku da Srbi napuste svoja ognjišta.
Glavne tvrdnje iz intervjua
Danijela Nikolić, predsednica Odbora za Kosovo i Metohiju, navodi da je u poslednje vreme povećan broj privođenja Srba i da se procesi često vode po, kako kaže, istoj matrici: nekoliko svedoka, ali nedostatak dokaza.
«Poznajem uhapšene iz Suvog Grla koji su optuženi za ratne zločine. To su čestiti ljudi, domaćini», kaže Nikolić.
Za primer je navela selo Suvo Grlo i porodicu Tomašević, iz koje su privedena trojica članova, ocenjujući da su takvi postupci deo modela pritiska koji ima za cilj podsticanje iseljavanja Srba. Prema njenoj proceni, oko 20% Srba je napustilo KiM u poslednje dve godine. Nikolić naglašava da Albanci takođe odlaze, ali zbog lošeg standarda, dok se kod Srba radi o specifičnom pritisku.
Zakon o strancima i status ličnih karata
Nikolić upozorava na primenu tzv. Zakona o strancima iz 2013. godine i navodi da će, prema najavama prištinskih vlasti, srpske lične karte prestati da budu u upotrebi od 15. marta. Ona to vidi kao dodatni instrument pritiska na srpsku zajednicu.
Zajednica srpskih opština i međunarodni okvir
Nikolić tvrdi da je Beograd aktivno radio na pitanju — navodi da je Srpska lista imala više od 50 sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice i da je ona lično pisala nacrt statuta Zajednice srpskih opština (ZSO), predlažući da zdravstvo i prosveta budu finansirani iz Srbije. Prema njenim rečima, umesto implementacije ZSO, pojavile su se ideje o integrisanju srpskih institucija u kosovski sistem, što bi po njenom mišljenju dovelo do gubitka srpskog obrazovnog i akademskog prostora na KiM.
Nikolić dodatno ističe da Beograd nastoji da pitanje vrati u okvir Ujedinjenih nacija i Rezolucije 1244, umesto da bude isključivo predmet pregovora u Briselu.
Pogled Miloša Kovića
Miloš Ković u tom kontekstu poziva Srbiju da se obrati stalnim članicama Saveta bezbednosti UN, pre svega Rusiji i Kini, kako bi se problem Srba na KiM ponovo stavio u fokus onih tela koja mogu da izvrše međunarodni pritisak na Prištinu.
Dodatne tvrdnje i bezbednosne brige
Nikolić je takođe izrazila zabrinutost zbog planova o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u regularnu vojsku do 2028. i iznela tvrdnju da Turska navodno snabdeva Kosovo oružjem. Podseća i na istorijsko pitanje povratka prognanih — navodi da je njena porodica među 250.000 prognanih koji se nisu vratili u Prištinu.
Završna napomena
Tekst prenosi stavove srpskih zvaničnika i stručnjaka koji smatraju da su Srbi na KiM izloženi pritiscima i da međunarodna zajednica не реагuje dovoljno. Važno je napomenuti da su mnoge iznete tvrdnje predstavljene kao izjave sagovornika i da nezavisne potvrde nekih navoda u članku nisu prikazane.
Pomozite nam da budemo bolji.
