Sažetak: Arapske države u Persijskom zalivu prijavile su ozbiljan manjak interceptora za obaranje iranskih projektila i dronova, dok isporuke iz SAD-a kasne. Pentagon tvrdi da ima dovoljno preciznog streljiva, ali regionalni lideri smatraju da tempo pomoći nije adekvatan. Diplomatija je otežana zbog praznih ambasadorskih mesta i ograničenih kapaciteta američkih bezbednosnih timova, a rastu i bezbednosne pretnje poput privođenja osumnjičenih agenata i rizika od sektaškog širenja sukoba.
Arapske države u Zalivu ostaju bez interceptora dok se iranski napadi intenziviraju
A missile launched from Iran is intercepted amid the U.S.-Israeli conflict with Iran, in Ashkelon, Israel, March 4, 2026. / Credit: Reuters/Amir Cohen(Reuters/Amir Cohen)
Arapske zemlje u Persijskom zalivu suočavaju se sa ozbiljnim manjkom interceptor-sistema potrebnih za obaranje projektila i bespilotnih letelica koje, prema izjavama regionalnih zvaničnika, dolaze iz Irana. Vlade u regionu su zatražile od SAD ubrzane isporuke, uz informaciju da Vašington formira radnu grupu — ali isporuke i koordinacija za sada ne idu brzinom koju region zahteva.
Šta se događa na terenu
Uz stotine dronova koje je lansirao Iran, odbrana arapskih država dodatno je opterećena, a sagovornici za CBS News spekulišu da Teheran svesno gađa regionalne mete kako bi naterao države Zaliva da vrše pritisak na SAD za prekid sukoba.
General vazduhoplovstva Dan Caine, predsedavajući Združenog generalštaba, rekao je u Pentagonu da postojeća zaliha preciznog streljiva zadovoljava "zadate zadatke, kako u ofanzivi, tako i u odbrani."
Diplomatske praznine i izazovi u koordinaciji
Troje regionalnih zvaničnika navodi da je komunikacija otežana zbog diplomatskih praznina: predsednik Trump, više od godinu dana u mandatu u trenutku izveštaja, nije imenovao ambasadore za nekoliko ključnih zemalja poput Libana, Jordana i Katara. Zbog nedostatka nominacija ili sporih potvrda u Senatu, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt oslanjaju se na chargé d'affaires.
Istovremeno, Nacionalni savet za bezbednost i Stejt department su, kako se tvrdi, tanji u kadrovima nego ranije, što smanjuje broj kontakata i kapacitet za brzu koordinaciju. Predstavnici iz Bele kuće poput Steve Witkoffa i Jareda Kushnera ne bave se upravljanjem zemljama, prema izvorima.
Dodatni bezbednosni rizici u regionu
Pored projektila iz Irana, Kuvajt je beležio dolazne napade iz susednog Iraka, gde su milicije ispaljivale rakete i dronove ka civilnim zonama. U Kataru je privedeno desetoro osumnjičenih za koje vlasti veruju da su iranski agenti i da su planirali napade.
Zvaničnici takođe izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti radikalizacije i postojanja ćelija spavača među šiitskim zajednicama u nekim državama, posebno u Bahreinu. Dodatnu zabrinutost izaziva i očekivano uključivanje kurdskih boraca u sukobe na iranskoj teritoriji, što bi moglo produbiti sektarske tenzije i izazvati trzavice sa Turskom zbog straha od kurdskog separatizma.
Šta se može očekivati
Region traži hitne i opipljive mere: ubrzane isporuke protivvazdušnih resursa, poboljšanu diplomatsku komunikaciju i jaču koordinaciju sa savezničkim snagama. Dok američki zvaničnici ukazuju na dovoljnost određenih zaliha, regionalni predstavnici upozoravaju da tempo i obim pomoći još ne zadovoljavaju potrebe koje se brzo menjaju.
Napomena: Izveštaj se zasniva na izjavama regionalnih zvaničnika i zvaničnicima iz Pentagona citiranim u medijima; situacija je fluidna i podložna promenama.
Pomozite nam da budemo bolji.
