Emocionalni Nemiri Iranske Dijaspore: Strah i Bespomoćnost Dok Sukob Eskalira

Život Maryam se zaustavio jedne subote. Od tada su njeni dani podeljeni između kratkih veza sa porodicom u Iranu i dugih, turobnih perioda iščekivanja – trenutaka kad ne zna da li su njeni najbliži bezbedni.

Rascepljena srca: glasovi iz dijaspore

Maryam, 33, iz Madrida, trpi stalni strah za porodicu. Poslednji put je bila u Teheranu u januaru; zbog talasa protesta vratila se u Španiju. "Ovo što se sada dešava je moj najveći strah", kaže. Noći provodi pretražujući vesti i čekajući kratke poruke iz domovine.

Sara, studentkinja u Londonu, danima pretražuje snimke i fotografije u nadi da će prepoznati porodičnu kuću na obroncima Teherana. "To je duša naše porodice", kaže i opisuje osećaj nemoći dok gleda delove grada u plamenu.

Hiwa, 35, iranski Kurd koji sada živi u Velikoj Britaniji, brine za bolesnog oca u Sanandaju. Iako njegova regija do sada nije bila u fokusu udara, neizvesnost ga prati i utiče na studije i svakodnevicu.

Kontekst sukoba i informacije koje dolaze odozgo

Mnogi u dijaspori su uznemireni zbog pojačane prisutnosti američkih snaga u persijskom zalivu krajem januara i zbog izveštaja o vazdušnim udarima. Prema nekim izveštajima, masovni napadi 28. februara povezani sa konfliktom navodno su prouzrokovali veliki broj žrtava i razaranja; brojke se razlikuju, a neki navodi, uključujući i tvrdnje o smrti vrhovnog vođe, nisu nezavisno potvrđeni.

Napomena: Broj poginulih i drugi pojedinosti mogu varirati između izvora. Neki izveštaji ostaju nepodržani nezavisnom verifikacijom.

Trauma i istorija pritiska

Za mnoge Irance ovo nije prvi put da doživljavaju represiju ili nasilje. Demonstracije u januaru izazvale su žestok odgovor vlasti; Ujedinjene nacije i međunarodne organizacije za ljudska prava izveštavale su o velikom broju žrtava, dok iranske vlasti krive "teroriste" za mnoge incidente. Maryam i Sara su iz prve ruke iskusile represiju: njihove porodice i one same bile su umešane u ranije protestne pokrete.

Osim straha za bezbednost, dijaspora nosi i emotivnu podelu: ljudi koji su našli sigurnost i slobodu u inostranstvu istovremeno su razdirani brigom za one koji ostaju u Iranu. Ta dvostruka stvarnost utiče na spavanje, posao i studije, kažu sagovornici.

Sećanja i odlučnost

Uprkos tugovanju i bespomoćnosti, mnogi opisuju i otpornost: sećanja na kuću, majčine priče i fotografije iz vremena protesta podsećaju ih na razloge zbog kojih ne gube nadu. Maryam se priseća majčine odlučnosti posle zatočenja u zatvoru i govori da neće dozvoliti da strah i mržnja izbrišu lepe uspomene na domovinu.

Za sada niko sa sigurnošću ne zna šta sledeće donosi. Dok traje rat, najveća neizvesnost i dalje je savez između informacija koje dopiru i ljudi koji čekaju vesti o svojim najbližima.