Tribina Pravnog fakulteta u Beogradu izrazila je podršku Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i upozorila na posledice najavljene primene tzv. Zakona o strancima od 15. marta. Govornici Duško Čelić i Bojan Bojanić ocenili su da bi zakon mogao da proglasi oko 2.000–3.000 studenata i značajan deo nastavnog kadra "strancima", što bi paralizovalo rad univerziteta i ugrozilo obrazovanje i zdravstvo. Istaknuta je istorijska otpornost univerziteta i pozvan je hitan odgovor nadležnih institucija.
Poslednja odbrana univerziteta na Kosmetu: "Glas koji vapi u pustinji" — može li se sačuvati?
Klub društvenih odnosa Pravnog fakulteta u Beogradu večeras je organizovao tribinu pod nazivom „Univerzitet u Prištini – snaga prkosa i dokaz istrajnosti”. Organizatori su poručili da, u trenutku pojačanih pritisaka na institucije Republike Srbije, studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu pružaju podršku Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Povod za tribinu bila je najava primene tzv. Zakona o strancima na Kosovu i Metohiji, čija bi primena, prema ocenama govornika, posebno pogodila obrazovanje i zdravstvo koja i dalje funkcionišu po sistemu Republike Srbije na KiM zbog nastavnog kadra i osoblja koje dolazi iz centralne Srbije.
Na tribini su govorili: prof. dr Duško Čelić (Pravni fakultet u Prištini, privremeno sedište Kosovska Mitrovica), prof. dr Bojan Bojanić, doc. dr Stefan Surlić i prof. dr Branko Rakić.
Šta kažu govornici
Prof. Duško Čelić opisao je položaj Univerziteta kao „glas vapijućih u pustinji”. Podsetio je da Univerzitet baštini tradiciju Prizrenske bogoslovske škole i da je, koliko je država trpela na Kosmetu, isto to preživeo i univerzitet.
"Teško je objasniti kakvo je trenutno stanje — to je doza neizvesnosti i zebnje. Najverovatnije će krenuti primena tzv. Zakona o strancima. Ne vidimo za sada glas od strane našeg osnivača, Republike Srbije, i ta tišina iz Beograda najjače odzvanja u Kosovskoj Mitrovici. Ako bi krenula primena tog zakona, polovina profesora možda neće moći da obavlja ni nastavu ni ispite. Bojimo se da će to izazvati lančanu reakciju odlaska i profesora i studenata — efekat koji bih opisao kao 'savršena oluja' i koji bi mogao da dovede do etničkog čišćenja Srba na KiM."
Čelić je ocenio da je reč o diskriminatorskom propisu iz 2013. godine koji, po njegovim rečima, tretira velike kategorije srpskog stanovništva kao "strance" i stavlja ih u pravnu nevidljivost. Naveo je da bi više od 220.000 izbeglih i raseljenih osoba i njihovi potomci bili obuhvaćeni ovim tretmanom, kao i ljudi bez dokumenata koje izdaju privremene kosovske institucije ili osobe rođene u centralnoj Srbiji.
Prema Čeliću, to bi praktično značilo da oni koji ostanu duže od tri dana na KiM mogu biti izloženi postupcima proterivanja ili bi morali da traže boravišnu dozvolu i dokažu da je ustanova akreditovana u sistemu tzv. Kosova — što Univerzitet u Mitrovici nije. Takva integracija bi, kako je rekao, otvorila "Pandorinu kutiju" po pitanju finansiranja, sadržaja programa i predavanja prava koje Univerzitet ne može da prihvati, kao i pitanja nastave iz geografije, istorije i drugih identitetskih predmeta.
Istorijski kontekst i otpornost
Čelić je podsetio na ranije pokušaje urušavanja univerziteta: nakon konfederalizacije SFRJ došlo je do pokušaja albanizacije nastave, a posle NATO bombardovanja 1999. Univerzitet je prognao iz matičnog sedišta. Već 25 godina radi u privremenom sedištu u Kosovskoj Mitrovici. I tokom barikada 2022. godine, kako je naglasio, nijedan ispit ili radni dan nije izgubljen.
Procene o posledicama za studente i kadar
Prof. Bojan Bojanić upozorio je da približavanje datuma 15. marta izaziva strah i neizvesnost. Po njegovim rečima, primena Zakona o strancima mogla bi da proglasi oko 2.000–3.000 studenata (neke procene navode i ~2.500) i značajan deo nastavnog kadra za "strance", što bi paralizovalo rad univerziteta. Istakao je da nisu bolji ni položaj u zdravstvu, osnovnim i srednjim školama, i ocenio da ti zakoni predstavljaju udarac na Srbe na KiM s ciljem njihove marginalizacije.
Bojanić je takođe naglasio da je neprihvatljiva bilo kakva integracija univerziteta u sistem tzv. Kosova ili njegovo premještanje u druge gradove (Novi Pazar, Prokuplje, Paraćin). Univerzitet, kako je rekao, nije zbog zaposlenih — postoji zbog studenata — i predstavlja "crvenu liniju" koja vezuje Kosmet za Srbiju.
Zaključak i poziv
Govornici su zajednički pozvali na hitnu pažnju i podršku nadležnih institucija, ukazujući na opasnost da tišina zvaničnog Beograda dodatno oslabi položaj univerziteta. Najava primene zakona do 15. marta ostavlja otvorena brojna nerešiva pitanja koja se tiču statusa ljudi, akreditacije, nastavnih planova i opstanka institucija obrazovanja i zdravstva koje su i dalje vezane za Srbiju na Kosmetu.
Napomena: Tekst prenosi stavove govornika sa tribine. Predložene pravne i političke ocene odnose se na tumačenja iznetih tokom događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
