Članak analizira kako je koordinisana moć nekoliko tehnoloških milijardera preoblikovala globalnu raspodelu bogatstva i uticaja. Top 10 najbogatijih 2025. drži preko 16 biliona dolara (≈8% BDP SAD), a ta grupacija — zajedno s vodećim akterima AI industrije — ima ključnu reč o budućnosti veštačke inteligencije. Autor upozorava na transhumanističke ambicije, rizike koncentracije moći i potrebu za demokratskim kontrolama i regulativom.
Kako nekoliko tehnoloških oligarsa oblikuje sudbinu čovečanstva
Guests including Mark Zuckerberg, Lauren Bezos, Jeff Bezos, Sundar Pichai and Elon Musk, arrive before the 60th presidential inauguration in the rotunda of the US Capitol in Washington on 20 January 2025.Photograph: Julia Demaree Nikhinson/AP(Photograph: Julia Demaree Nikhinson/AP)
Kada je Bill Gates 1992. postao prvi moderni IT mogul koji je dosegao vrh bogatstva i moći, svetski poredak milijardera izgledao je potpuno drugačije. Tada su na Forbesovoj listi najbogatijih dominirali naslednici industrijskih, maloprodajnih i industrijskih imperija iz više zemalja, a njihovo bogatstvo gotovo je dostizalo 100 milijardi dolara — oko 0,4% američkog BDP-a.
Šta se promenilo?
Danas je panorama koncentrisana: u top 10 iz 2025. samo su Bernard Arnault, Amancio Ortega i Warren Buffett predstavljali "stare" industrije. Većina ostalih — Elon Musk, Jeff Bezos, Mark Zuckerberg, Larry Ellison, Steve Ballmer, Sergey Brin i Larry Page — stekli su bogatstvo u visokoj tehnologiji. Deset najbogatijih te godine držalo je više od 16 biliona dolara, što je približno 8% američkog BDP-a.
Zašto je to važno?
Ova transformacija podvlači koliko su plodovi tehnološkog napretka koncentrisani u rukama malog broja ljudi koji sada imaju nesrazmeran uticaj na pravce razvoja veštačke inteligencije (AI). Ključna pitanja — da li težimo opštoj ili superljudskoj AI, koliko resursa da uložimo, kako će to uticati na rad i preraspodelu bogatstva — ne bi trebalo da budu puki privatni izbori nekoliko milijardera.
"Ljudi mogu biti biološki bootloader za digitalnu inteligenciju, a zatim izbledeti u granu evolutivnog stabla, ili možemo smisliti kako izgleda uspešno spajanje," rekao je Sam Altman.
Takve vizije — koje zagovaraju i Larry Page, Elon Musk, Mark Zuckerberg i drugi — nisu samo tehnološki projekti: one nose jasne transhumanističke implikacije, od krioprezervacije i učitavanja svesti do Neuralink-ovih pokušaja direktnog povezivanja mozga s mašinama. Pritom su ulaganja u lobiranje protiv državnih regulativa AI (oko 200 miliona dolara) signal da će odluke dugo ostati u rukama privatnih aktera, a ne demokratskih institucija.
Etika, demokratija i rizici
Neki vodeći timovi u industriji pozivaju na regulaciju i sigurnost — primer je Anthropic koji je isticao oprez pri saradnji s vojnim strukturama — ali i oni često zastupaju krajnje vizije u kojima AI postaje nova forma života. Takva perspektiva može umanjiti važnost pitanja pristupa zdravstvenoj zaštiti, stanovanju ili cenama osnovnih dobara, jer prioritet postaje ubrzanje tehnološke evolucije.
Mnogi ekonomisti podsećaju da su prethodne tehnološke revolucije donesele i prosperitet i društvene prilagodbe. Međutim, ova revolucija je drugačija po tome što je moć koncentrisana u veoma malom krugu ljudi koji imaju globalan uticaj i često su daleko od svakodnevnih problema većine.
Zaključak
Ne radi se samo o strahu od naučne fantastike: reč je o konkretnim političkim pitanjima — ko odlučuje o smeru razvoja tehnologije, kako se štite javni interesi i koje mere preraspodele su potrebne da bi mnogi građani imali koristi od buduće produktivnosti. Javna rasprava, zakonodavna regulacija i međunarodna saradnja moraju postati delovi rešenja, inače će odluke o sudbini velikih delova društva ostati u rukama malog broja ljudi.
Pomozite nam da budemo bolji.
