Ministar finansija Siniša Mali ocenjuje da je aktuelna globalna kriza jedna od najvećih u modernom dobu i poručuje da država ima mehanizme za ublažavanje posledica, uključujući mogućnost smanjenja akcize na gorivo. Istakao je da Srbija poseduje dovoljne rezerve nafte i derivata za kratkoročno snabdevanje i podsetio na državne pakete pomoći: 9 milijardi evra tokom pandemije i 2 milijarde evra 2022. Strategija "Srbija 2030" predviđa skoro 50 milijardi evra ulaganja i ciljeve rasta BDP-a i minimalne zarade do 2030/2035.
Mali: Srbija Suočena Sa Jednom Od Najvećih Svetskih Kriza — Država Ima Mehanizme Da Ublaži Posledice
© TANJUG/ RADE PRELIĆ/ bg
Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da, imajući u vidu aktuelnu geopolitičku situaciju, Srbija prolazi kroz jednu od najvećih svetskih kriza u novijoj istoriji. Ponavlja da država raspolaže instrumentima kojima može da ublaži negativne posledice rasta cena sirove nafte i gasa, a kao primer naveo je i mogućnost smanjenja akcize na gorivo.
Rezerve i snabdevanje: Mali je istakao da je važno da zemlja ima dovoljne rezerve sirove nafte, kerozina, dizela i benzina kako bi se u kratkom roku obezbedila snabdevenost i premostili najjači šokovi na tržištu.
"Mora svima da bude jasno da se radi o jednoj od najvećih kriza ikada i pitanje je kako će se ovo završiti i kada će se završiti. Vidite i sami da su cene sirove nafte otišle gore, da je cena gasa otišla gore. Čak su i Amerikanci pokrenuli inicijativu da se skinu sankcije sa ruske sirove nafte kako bi se stabilizovala situacija na svetskom tržištu," izjavio je Mali za RTS.
Državni odgovori u prethodnim krizama: Podsetio je da je država tokom pandemije sprovela paket pomoći privredi vredan 9 milijardi evra, dok je 2022. godine, usled energetske krize izazvane sukobom u Ukrajini, država reagovala paketom od 2 milijarde evra. Naglasio je da vlasti prate situaciju i da će pravovremeno reagovati i po pitanju cena na pumpama.
Strategija i ekonomski ciljevi
Mali je predstavio nacionalnu strategiju Srbija 2030, koju opisuje kao najambiciozniji razvojni program u istoriji zemlje, sa planiranim gotovo 50 milijardi evra kapitalnih ulaganja. Istakao je i rast vrednosti ekonomije u poslednjoj deceniji: BDP je 2012. iznosio oko 35 milijardi evra, prošle godine skoro 90 milijardi, a cilj je da uz ulaganja BDP poraste na preko 130 milijardi evra.
Pored toga, naveo je da je BDP po glavi stanovnika danas preko 13.500 evra, sa ambicijom da do 2035. dostigne više od 20.000 evra. Cilj je i da minimalna zarada do 2030. bude najmanje 760 evra (trenutno cca 551 evro), što bi doprinelo rastu životnog standarda.
Makroekonomska stabilnost i bezbednost: Mali je podsetio da javni dug Srbije iznosi oko 41,5% BDP, dok je prosek u evrozoni 88,5%. Naglasio je da nisu samo brojke u fokusu već mir, stabilnost i sigurnost budućih generacija. Istakao je potrebu jačanja odbrambenih kapaciteta isključivo u funkciji odbrane suvereniteta i odvraćanja od agresije.
Na kraju, ministar je ponovio opredeljenje Srbije za evropske integracije i nastavak reformi potrebnih za ulazak u EU, uz nastojanje da zemlja koristi prednosti jedinstvenog tržišta i drugih integracionih procesa koji mogu doprineti rastu i poboljšanju životnog standarda.
Pomozite nam da budemo bolji.
