Obeležavamo 35. godišnjicu velikih opozicionih protesta u Beogradu 9. marta 1991. godine, koje je organizovao Srpski pokret obnove pod vođstvom Vuka Draškovića. Skup, prvobitno usmeren na smenu Dušana Mitevića i Radmila Bogdanovića, prerastao je u masovni protest protiv režima Slobodana Miloševića. U sukobima je povređeno više od sto ljudi, uhapšeno 158 učesnika, a stradale su dve osobe; vlast je 14. marta popustila i došlo je do smena u TV Beograd i Ministarstvu policije.
35. Godišnjica 9. Marta: Prve Masovne Demonstracije Protiv Miloševićevog Režima
Getty © Jean-Michel TURPIN / Contributor
Navršava se 35 godina od jedne od najznačajnijih protesta u modernoj istoriji Srbije — demonstracija održanih 9. marta 1991. godine u Beogradu, koje je organizovao Srpski pokret obnove na čelu sa Vukom Draškovićem. Skup, prvobitno pozvan zbog zahteva za smenu direktora Televizije Beograd Dušana Mitevića i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića, ubrzo je prerasao u veliko izražavanje nezadovoljstva režimom Slobodana Miloševića.
Povod i tok protesta
Povod za okupljanje bio je televizijski prilog koji je optuživao SPO za saradnju sa hrvatskim vlastima. Nakon toga, Drašković je 16. februara pozvao građane da se okupe „9. marta tačno u podne na Trgu republike“. Pozivu su se priključile i druge opozicione partije, a skup je u javnosti brzo dobio naziv Miting protiv petokrake.
Tog dana veliki broj građana krenuo je ka centru, ali su policijske snage blokirale prilaze Trgu Republike. U gradu je bilo raspoređeno oko 10.000 policajaca. Poslepodne su izbio žestoki sukobi između demonstranata i policije; redarske jedinice su koristile pendreke, suzavac i vodene topove.
Incidenti i reakcije
Lideri opozicije su se u jednom trenutku povukli u Narodno pozorište, odakle je Drašković pozvao okupljene na „juriš“, što je dodatno pojačalo sukobe na ulicama. Protest je prenosila televizija Studio B, a uskoro je došlo i do cenzure programa, kao i do prekida emitovanja Radija B92.
U večernjim satima, oko 19:30, na ulice Beograda izvedeni su tenkovi Jugoslovenske narodne armije (JNA) po zahtevu rukovodstva Srbije, kako je saopštilo tadašnje Predsedništvo SFRJ pod predsedavanjem Borisava Jovića. Prisutnost vojne tehnike dodatno je podigla tenzije među građanima.
Posledice
U sukobima je povređeno više od sto osoba, među kojima su bili i demonstranti i pripadnici policije. 158 osoba je uhapšeno, uključujući i Vuka Draškovića. Tokom nereda poginule su dve osobe: maturant Branivoj Milinović (18), koji je kod „Londona“ pogođen iz vatrenog oružja, i policajac Nedeljko Kosović (54), koji je stradao nakon pada kod „Beograđanke“.
Protesti nisu prestali istog dana. Već 10. marta studentima su se pridružili građani sa Novog Beograda koji su probili policijsku blokadu na mostu, a narednih dana kod Terazijske česme održavani su govori i skupovi koji su u javnosti dobili nadimak plišana revolucija.
Nakon nekoliko dana pritiska, vlast je 14. marta prihvatila ključne zahteve demonstranata: smenjen je direktor Televizije Beograd Dušan Mitević sa delom uprave, a ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku.
Širi kontekst
Demonstracije 9. marta 1991. odigrale su se u trenutku duboke političke krize u zemlji, samo nekoliko meseci pre raspada SFRJ i izbijanja ratova na prostoru bivše federacije. Protesti su označili važan momenat u razvoju opozicionog delovanja i u odnosu vlasti prema slobodi medija i javnim okupljanjima.
Zaključak: 9. mart 1991. ostao je upamćen kao simbol masovnog građanskog nezadovoljstva i početak niza događaja koji su duboko oblikovali političku i društvenu stvarnost u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
