Rat Irana, SAD i Izraela je u drugoj nedelji bez jasnog ishoda. Novi vrhovni vođa Mojtaba Khamenei nije se javno pojavio, dok Iran nastavlja napade dronovima i raketama. Globalna tržišta energije su pod pritiskom—cene nafte probile su 100 USD po barelu, a prolaz kroz Hormuz postao je kritična tačka.
Međunarodne sile pojačavaju prisustvo u Zalivu, ali rizik od daljeg proširenja sukoba ostaje visok.
Ofanziva Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana, koja je počela 28. februara, ušla je u drugu nedelju bez jasnog znaka da će se sukobi uskoro završiti. Iran odgovara serijama napada dronovima i raketama na ciljeve u Izraelu, američke vojne položaje na Bliskom istoku i u nekim arapskim državama, dok diplomatski pokušaji posredovanja ostaju nejasni.
Teheran je imenovao novog vrhovnog vođu, Mojtabu Khameneija, sina prethodnog lidera, koji se percipira kao tvrdji i koji ima bliske veze sa Iranskom revolucionarnom gardom. Novi vođa se zasad nije javno pojavljivao, pa je teško proceniti da li je raspoložen za pregovore ili će nastaviti sa konfrontacijom.
Iranska strategija izgleda usmerena na izazivanje regionalne nestabilnosti: napadi su prijavljeni na objekte za preradu nafte i aerodrome daleko od direktnih američkih baza u regionu. Dužina sukoba zavisi od iranskih zaliha raketa i dronova i od sposobnosti odbrane zemalja koje su meta.
Izraelska vojska je navela da su u prvim danima ispaljivane velike serije projektila, dok su kasniji napadi bili u manjim grupama. Portparol izraelske vojske, potpukovnik Nadav Šošani, rekao je da Iran i dalje raspolaže "značajnim brojem" raketa, a analitičari upozoravaju da bi Teheran mogao čuvati rezerve.
Iran nije objavio podatke o sopstvenim gubicima. Izraelske vlasti tvrde da targetiraju lansera dugog dometa, dok SAD navodno ciljaju kratkodometašne sisteme koji ugrožavaju Zaliv; prema izveštajima, oko 60% oba tipa lansera je uništeno (prema procenama izraelske strane).
Izrael je prijavio sletanje oko 50 transportnih aviona u poslednjih deset dana koji su dopremili više od 1.000 tona oružja, opreme i municije, uz učešće partnera iz SAD i Nemačke. Pre početka napada, američka Centralna komanda formirala je najsnažniji kontejner ratnih snaga u regionu decenijama, a Vašington poručuje da mu ne nedostaje političke i vojne volje.
Američki predsednik Donald Trump i izraelske vlasti poručuju da sukob može trajati "onoliko dugo koliko bude potrebno", dok je senator Marco Rubio izjavio da je cilj uklanjanje iranskog balističkog kapaciteta. Istovremeno, Trump je davao kontradiktorne izjave o promeni režima, a neke izjave Vašingtona i Tel Aviva o tome ko bi bio "prihvatljiv" vođa u Teheranu dodatno komplikuju mogućnosti političkog rešenja.
U Iranu zasad nema jasnih znaka organizovanog unutrašnjeg prevrata, velikih defekcija ili masovnih protesta, a ograničenja pristupa internetu otežavaju proveru informacija iz zemlje.
Napadi su otkrili osetljivost ključne infrastrukture: udar dronom na postrojenje za desalinizaciju u Bahreinu i udari na naftne objekte podstakli su zabrinutost za snabdevanje vodom i energijom u Zalivu. Saudijska Arabija je upozorila da bi Teheran bio "veliki gubitnik" ako napadi nastave, dok je Azerbejdžan zapretio odmazdom nakon incidenata na svojoj teritoriji.
Međunarodne sile pojačavaju prisustvo: Francuska šalje brodove, Velika Britanija i Nemačka najavljuju podršku u ograničavanju iranskih kapaciteta lansiranja, a Ukrajina i druge države pomažu u protivdron infrastrukturi.
Kada je Iran objavio novog vrhovnog vođu, cene sirove nafte skočile su iznad 100 USD po barelu, sa vrhuncem blizu 120 USD pre pada. Moreuz Hormuz, kroz koji obično prolazi oko 20% svetske proizvodnje nafte, postao je usko grlo: brodovi i tereti su zagušeni, a države Zaliva smanjuju proizvodnju i proglašavaju stanje više sile na pojedinim terminalima.
Analitičari upozoravaju da bi kratkoročno cene mogle dodatno rasti ako tenzije eskaliraju.
Sve opcije ostaju otvorene: vojni pritisci, diplomatske inicijative i moguće ekonomske posledice utiču na brzinu i pravac razvoja događaja. Pregovori deluju teški dok dominiraju nejasne poruke i međusobno nepovjerenje među sukobljenim stranama.
Napomena: Podaci i procene u tekstu zasnovani su na izvorima i izjavama uključenih strana; zbog ograničenih informacija iz Irana i brzih promena situacije, procene se mogu ažurirati.
Pomozite nam da budemo bolji.
