NASA smatra da su ledene regije i permafrost na Marsu najperspektivnija mesta za pronalaženje organskih ostataka, jer amino-kiseline mogu opstati u ledu do ~50 miliona godina. Studija iz 2025. koristila je mrtve E. coli i gama zračenje da simulira degradaciju biosignala. Rover Perseverance je u krateru Jezero prikupio mudston koji sadrži potencijalne biosignale, ali konačna potvrda zahteva detaljne laboratorijske analize.
Gde Na Marsu Treba Tražiti Život? NASA Kaže: U Ledu
The northern ice ap of Mars seen from space - NASA/JPL-Caltech/MSSS
Čovečanstvo vekovima mašta o otkriću života van Zemlje, a pošto je Mars najbliža planeta koju možemo posetiti, upravo on je prvi cilj u potrazi za vanzemaljskim tragovima. NASA smatra da su ledene regije i permafrost na Marsu najperspektivnija mesta za pronalaženje organskih ostataka ili biosignala.
Studija iz 2025. u časopisu Astrobiology ispitala je kako bi organski biosignali degradirali pod uslovima karakterističnim za Marsovu površinu. Istraživači su koristili mrtve mikroorganizme Escherichia coli kao model i izložili ih gama zračenju kako bi simulirali efekat kosmičkog zračenja. Rezultati sugerišu da neke amino-kiseline i drugi organski molekuli mogu opstati u ledenim naslagama do približno 50 miliona godina.
To znači da regije koje sadrže led ili permafrost (zamrznuto tlo, stene i sediment) predstavljaju prioritetne lokacije za traženje tragova prošlog mikrobnog života. Čak i ako se ne pronađe aktivni, živ organizam, otkriće organskih gradivnih blokova i njihovog očuvanja bio bi naučni proboj.
NASA Perseverence Rover with Mars landscape in background - NASA/JPL-Caltech/MSSS
Perseverance i uzorci iz kratera Jezero. U 2025. NASA je izvestila da rover Perseverance prikupio uzorke mudstona (zbijena glina) iz kratera Jezero, lokaliteta za koji se veruje da je nekada bio rečno korito ili jezero. U radu objavljenom u Nature navodi se da su u prikupljenom materijalu uočeni organični ugljenici koje naučnici opisuju kao "potencijalne biosignale" — molekule koji mogu poticati iz hemijskih procesa povezanih s mikrobnom aktivnošću u hladnim uslovima.
Napomena: Prikupljeni uzorci i dalje zahtevaju detaljna laboratorijska ispitivanja kako bi se potvrdio biološki poreklo ovih molekula i isključili mogući abiotički procesi.
U praksi, buduće misije za traženje života na Marsu mogle bi da podele prioritete: s jedne strane ciljane pretrage u ledenim i permafrost zonama, a s druge strane istraživanja nekadašnjih vlažnih sedimenata poput mudstona. Takođe, autonomni sistemi i veštačka inteligencija koji bi upravljali roverima moraće da budu spremni da prepoznaju i selektuju najperspektivnije uzorke u terenskim uslovima.
Za kraj: Bilo koje potvrđeno otkriće organskih tragova ili biosignala na Marsu promeniće naš pogled na život u svemiru. Čak i negativni rezultati doprineće boljem razumevanju Marsovine i planiranju budućih misija.
Pomozite nam da budemo bolji.
