Univerzitet poslednja crvena linija: Kako primena zakona 15. marta 2026. ugrožava srpski kolektivitet na KiM

Profesor Zdravko Grujić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, upozorava da najavljena primena propisa o strancima i propisa o vozilima — zakazana za 15. mart 2026. — zajedno sa planiranom integracijom obrazovnih i zdravstvenih ustanova u takozvani kosovski sistem, ozbiljno ugrožava opstanak srpskog kolektiviteta na Kosovu i Metohiji.

Ključne pravne i praktične posledice

Grujić napominje da su sporna dva glavna propisa: zakon o strancima (usvojen 2013) i propisi o vozilima (iz 2017). Iako faktične vlasti u praksi nisu primenjivale ove propise prema srpskoj zajednici decenijama, najavljena primena može proizvesti niz apsurdnih i опасних situacija.

Pravna nevidljivost i diskriminacija

Primena zakona o strancima može prouzrokovati da pojedinci — uključujući supružnike i decu — budu tretirani kao "stranci" bez uobičajenih prava: pravo na rad, studiranje ili stalni boravak. Grujić daje primere u kojima bi dete upisano u srpske matične knjige postalo pravno nevidljivo za kosovski sistem, ili bi brak sklopljen pred srpskim matičarem za kosovski sistem bio nerešavanje.

Problemi sa vozilima i pristupom hitnoj pomoći

Pravila o vozilima stvaraju dodatne konflikte: neslaganje između tipa dokumenata (kosovska lična karta naspram srpske vozačke dozvole) i mesta registracije vozila može onemogućiti upravljanje vozilom ili njegovo korišćenje. Posebno zabrinjava najava potpune zabrane korišćenja sanitetskih vozila sa registarskim oznakama gradova Srbije, što direktno ugrožava lečenje najtežih pacijenata i rad hitnih službi.

Širi kontekst i svakodnevne mere

Prema autoru, intenziviranje mera nakon briselskih dogovora i političkih dešavanja (npr. događaji u Banjskoj) pratilo je niz mera koje dodatno pritiskaju srpski kolektivitet: eksproprijacije, izgradnja baza specijalnih snaga, hapšenja, zabrane uvoza i plaćanja u dinarima, zatvaranje institucija, pojačan inspekcijski nadzor i ekonomski pritisci. Sve to, smatra Grujić, doprinosi eroziji prisustva Srba u pokrajini.

Univerzitet kao "poslednja crvena linija"

Grujić ističe da su obrazovne i zdravstvene ustanove, uz Srpsku pravoslavnu crkvu, poslednji simboli i atributi srpskog identiteta na KiM. Eliminacija Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici kroz prisilnu "integraciju" bi, po njegovoj proceni, znatno olakšala zatvaranje ostalih institucija i podstakla talas iseljavanja, što bi u najgorem scenariju dovelo do etničkog čišćenja.

Moguća rešenja: Sui Generis i međunarodno posredovanje

Autor predlaže traženje sui generis rešenja koja bi omogućila dalji rad univerziteta i drugih institucija u prelomnom periodu. Moguće opcije uključuju:

• Specijalan sporazum između Beograda i Prištine o obrazovanju i zdravstvu koji bi omogućio nastavak rada po postojećim pravilima dok se ne donese konačna odluka o statusu.
• Privremena dozvola za rad univerziteta bez ulaska u pitanje akreditacije i kurikuluma, po modelu ranijih aranžmana (npr. Sporazum 3+3 iz 1996.).
• Donošenje leks specialis od strane prištinskih vlasti kojim bi se formalno utvrdilo da univerzitet i institucije u Kosovskoj Mitrovici nastavljaju sa radom prema važećim aktima u trenutku donošenja propisa.

Grujić smatra da bi Evropska unija morala da bude garant sprovođenja bilo kojeg takvog aranžmana i da je neophodan maksimalan angažman Republike Srbije i međunarodne zajednice kako bi se sprečio rastući rizik od etničkog čišćenja.

Zaključak: Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici predstavlja poslednju crvenu liniju opstanka srpskog kolektiviteta na KiM. Bez hitnih, kreativnih i međunarodno podržanih rešenja, najavljena primena zakona i integracija obrazovanja i zdravstva mogu dovesti do dramatičnih demografskih i pravnih posledica.

Apel: Autor poziva vlasti Republike Srbije, međunarodnu zajednicu i EU da prepoznaju rizik i deluju brzo kako bi se obezbedio privremeni pravni okvir i zaštita osnovnih prava građana i institucija.