Američka vojska je potvrdila upotrebu „raznih“ naprednih AI alata u sukobima s Iranom, ističući da sistemi ubrzavaju obradu podataka, dok ljudi zadržavaju konačnu odluku o ciljanju. Povećanje broja civilnih žrtava — uključujući više od 170 osoba u napadu na školu — pojačava zahteve za nezavisnom istragom. Istovremeno traju pravni i etički sporovi oko militarizacije AI, uključujući sukob Pentagona i kompanije Anthropic, dok Kina upozorava na rizike.
Američka vojska potvrdila upotrebu „naprednih AI alata“ u sukobima s Iranom — rastu zabrinutosti zbog civilnih žrtava
Brad Cooper, head of the United States Central Command, makes an announcement aboard the Nimitz-class aircraft carrier USS Abraham Lincoln in the Arabian Sea on February 7 [File: Sonny Escalante/ US Navy/Handout via Reuters]
Američka vojska potvrdila je da koristi „razne“ napredne alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji (AI) tokom sukoba s Iranom, što je dodatno podiglo zabrinutost međunarodne javnosti zbog rasta broja civilnih žrtava.
Brad Cooper, komandant US Central Command (CENTCOM), izjavio je da AI pomaže u bržoj obradi velike količine podataka i donošenju odluka na bojnom polju.
„Naši borci koriste različite napredne AI alate. Ti sistemi nam pomažu da u sekunde pretražimo ogromne količine podataka kako bi naši komandni lanci mogli da preseku šum i donesu pametnije odluke brže nego što neprijatelj može da reaguje“, rekao je Cooper u video-poruci.
Cooper je dodao: „Ljudi će uvek donositi konačne odluke o tome šta se puca, šta se ne puca i kada se puca, ali napredni AI alati mogu procese koji su ranije trajali sate, pa i dane, da skrate na sekunde.”
Padovi civilnih žrtava i pozivi na istragu
Potvrda upotrebe AI dolazi dok se zahtevi za nezavisnom istragom intenziviraju nakon pogibije više od 170 osoba — pretežno dece — u raketnom napadu na školu na jugu Irana. Prema izveštajima, od početka vazdušnih dejstava 28. februara, američko-izraelska kampanja navodno je odnela najmanje 1.300 života u Iranu.
Iranska Crvena polumeseca izvestila je da su u napadima oštećene skoro 20.000 civilnih zgrada i 77 zdravstvenih objekata. Zvaničnici takođe navode da su pogođene naftne baze, ulične pijace, sportski objekti, škole i postrojenja za desalinizaciju vode.
Spor između Pentagona i tehnoloških firmi
U naslovima se našao i spor između američke administracije i kompanije Anthropic, koja je imala ugovor s Pentagonom. Anthropic je tražio garancije da se njegovi modeli neće koristiti za potpuno autonomno oružje i masovni nadzor; kasnije je kompanija tužila administraciju nakon što je označena kao „rizik za lanac snabdevanja“, što je ograničilo njeno poslovanje s državnim agencijama.
Portparolka Pentagona Kingsley Wilson izjavila je da "ratnici Amerike" neće biti "taoci nekontrolisanih tehnoloških direktiva neizabranih izvršnih direktora i ideologije Silicijumske doline" i poručila: „Mi ćemo odlučivati, mi ćemo dominirati i mi ćemo pobediti."
Međunarodne reakcije
Kina je upozorila na opasnosti nekontrolisane primene AI u vojne svrhe, navodeći da davanje algoritmima moći da odlučuju o životu i smrti podkopava etičke norme i odgovornost u ratovima i može dovesti do „tehnološkog bekstva".
„Nerestriktivna primena AI od strane vojske, korišćenje AI kao sredstva za kršenje suvereniteta drugih država... i davanje algoritmima moći da odlučuju o životu i smrti ne samo da potkopava etičke restrikcije i odgovornost u ratovima, već i rizikuje tehnološki talas bez kontrole“, rekao je Jiang Bin, portparol kineskog Ministarstva odbrane.
Jiang je takođe napomenuo da takav razvoj događaja preti da pretvori fikciju u realnost, aludirajući na film The Terminator.
Šta ostaje sporno
Glavne tačke spora uključuju: nivo i način integracije AI u vojne operacije, transparentnost pri donošenju odluka koje mogu dovesti do civilnih žrtava i pravne i etičke granice upotrebe autonomnih sistema. Pozivi za nezavisne istrage i veća međunarodna kontrola nad vojnom primenom AI postaju sve glasniji.
Pomozite nam da budemo bolji.
