Posle 6.000 Godina Ponovo Otkrivena Dva Mala Torbara u Novoj Gvineji

Tim međunarodnih istraživača tokom ekspedicije 2026. godine u planinskom lancu Cyclops u Novoj Gvineji pronašao je žive primerke dve vrste torbara za koje se verovalo da su izumrle pre više od 6.000 godina. Reč je o patuljastom dugoprstom possumu i novoprepoznatom prstenastom glajderu — retkim primerima takozvanih „Lazarus“ taxa koji se vraćaju u naučni zapis nakon dugog odsustva.

The pygmy long-fingered possum demonstrates convergent evolution with Madagascar’s Aye-aye.©Carlos Bocos / CC BY 4.0 / Wikimedia Commons –Original/License(Carlos Bocos / CC BY 4.0 / Wikimedia Commons)

Šta je tačno otkriveno?

Istraživački tim, koji je predvodio biolog Tim Flannery, dokumentovao je dva mala, drvenasta sisara sa vrlo specifičnim adaptacijama. Patuljasti dugoprsti possum (Dactylonax kambuayai) teži oko 0,44 funte (~200 g) i odlikuje se izuzetno izduženim četvrtim prstom koji koristi za perkusiono traženje hrane — lupkanje po kori stabala kako bi otkrio šupljine sa insektima i larvama. Prstenasti glajder (Tous ayamaruensis) je toliko morfološki različit da je smešten u novi rod — prvi novi rod opisan u Novoj Gvineji posle skoro 90 godina. Ovaj glajder teži približno 0,66 funte (~300 g), ima snažan prehensilni rep kojim se hvata za grane i time olakšava kretanje kroz gusti krošnji, kao i odsustvo dlake na ušima što ga razlikuje od mnogih srodnika.

The new ring-tailed glider is closely related to the Australian greater glider.©Arman Muharmansyah in Flannery et al. (2026) / CC BY 4.0 / Wikimedia Commons –Original/License(Arman Muharmansyah in Flannery et al. (2026) / CC BY 4.0 / Wikimedia Commons)

Zašto je ovo važno?

Živa otkrića „Lazarus“ taxa otvaraju mogućnost proučavanja mekih tkiva, organske fiziologije i genetskog materijala — podatke koje fosili sami ne mogu da pruže. Analiza DNK i anatomije može rasvetliti evolutivne veze, način prilagođavanja i imunološke karakteristike ovih linija koje su preživele milenijume promena klime i pejzaža.

The two newly discovered species live in lowland mountain forests.©MICHAEL WORKMAN/iStock via Getty Images(MICHAEL WORKMAN/iStock via Getty Images)

Biogeografski kontekst

Nova Gvineja je jedno od biološki najraznovrsnijih područja na svetu: iako zauzima manje od 1% kopna Zemlje, dom je oko 5% svetske biodiverziteta. Njene planinske barijere stvaraju „nebeska ostrva“ izolovanih staništa koja podstiču brzu specijaciju. Položaj ostrva između tektonskih ploča Australije i Jugoistočne Azije dodatno komplikuje i obogaćuje faunu.

These two marsupials are extremely threatened by habitat loss.©Milne-Edwards / CC BY 4.0 / Wikimedia Commons –Original/License(Milne-Edwards / CC BY 4.0 / Wikimedia Commons)

Uloga domorodačkog znanja i hitnost zaštite

Otkriveno potvrđuje vrednost tradicionalnog znanja: narodi Maybrat i Tambrauw decenijama su poznavali i štitili ove vrste, dok su zapadni naučnici pretpostavljali njihov nestanak. Istraživači upozoravaju da su obe vrste „hiper-ugrožene“ — verovatno ograničene na male džepove šume — te da i najmanje narušavanje staništa, nelegalna trgovina ili intenzivna seča mogu dovesti do potpunog istrebljenja. Zato se tačne lokacije staništa strogo čuvaju.

Refuge hipoteza: Nalazi podržavaju ideju da su određene oblasti, poput Vogelkop poluostrva, funkcionisale kao utočišta za drevne linije dok su one na drugim mestima nestajale.

Ovo otkriće naglašava potrebu za hitnom i partnerstvu zasnovanom zaštitom koju vode lokalne zajednice, uz ograničavanje krčenja šuma, širenja plantaža palminog ulja i ilegalnih aktivnosti.

Zaključak: Patuljasti dugoprsti possum i prstenasti glajder nisu samo taksonomske zanimljivosti — oni su živi prozor u praistorijske ekosisteme i podsećaju nas da nauka i lokalno znanje zajedno mogu otkriti i sačuvati vrste koje su dugo smatrane izgubljenim.