Rat i vazdušni udari zatvorili su većinu prelaza između Irana i Iraka, prisiljavajući kamiondžije na stotine kilometara duže rute i gotovo zaustavljajući uvoz. Prelaz Haji Omeran je zatvoren od 28. februara, a na pojedinim parkingima sada čekaju desetine umesto stotina kamiona. Osnovne usluge i lokalne veze funkcionišu, ali škole su zatvorene, a vlasti su proglasile 40 dana žalosti nakon zvaničnog saopštenja o smrti vrhovnog vođe.
Rat Prisiljava Iranske Kamiondžije Na Više Od 300 km Zaobilaznice Prema Iraku
Most of the usually busy border crossings between Iraq and Iran have been shut since the start of Israeli-US air strikes on Iran (Ozan KOSE)(Ozan KOSE/AFP/AFP)
Trljajući ruke da ih zagreje, iranski kamiondžija koji se predstavlja kao Reza psuje zbog više od 300-kilometarske zaobilaznice koju je morao da pređe da bi ušao u Irak, nakon što je rat zatvorio većinu uobičajenih graničnih prelaza.
Situacija na granici
Poreklom iz Piranshahara na severozapadu Irana, Reza obično za dvadesetak minuta stigne do prelaza Haji Omeran, ali je taj prelaz zatvoren od 28. februara, otkako su počeli izraelsko-američki vazdušni udari na Iran. "Čekao sam pet noći, nikada se nije otvorio", kaže on, dok sedi u velikom parkingu na iračkoj strani drugog prelaza, Bashmarq, koji povezuje Iran sa iračkim Kurdistanom.
Mirniji putevi, prazniji parking
Reza ističe da su putevi tihi i da je na parkingu u blizini prelaza čekalo samo oko 20 kamiona, naspram stotina u uobičajenim okolnostima. Iako su osnovne usluge — voda, gas i struja — još u funkciji, telefonske veze rade uglavnom lokalno, uključujući domaći intranet.
Ekonomske i društvene posledice
U zemlji čija je ekonomija godinama gušena međunarodnim sankcijama, rat je doveo do praktičnog zaustavljanja uvoza: kamioni koji su ranije polazili sa severa više ne idu prema Teheranu ili luci Bandar Abbas na jugu, navodi Reza, koji prevozi prehrambene proizvode. "Cene su pale, osim cene piletine", kaže Akbar Jafari iz Kermanshaha.
Škole su zatvorene od početka vazdušnih udara i neće se otvoriti pre kraja prazničnog perioda Nowruz, koji počinje 21. marta. Vlada je, prema zvaničnim izjavama, proglasila 40 dana žalosti nakon saopštenja o smrti vrhovnog vođe na prvi dan sukoba, što je uticalo i na odluku nekih porodica da ne slave praznik.
Strah i prilagođavanje
Vozači opisuju mešavinu straha i navikavanja: "U prvim danima ljudi su bili veoma uplašeni, ali se navikneš — avioni stalno lete iznad, danju i noću", kaže 37-godišnji Zaheed. Njegov grad Mariwan, udaljen 30 kilometara od Bashmarqa, bio je bombardovan, a po svedočenju vozača pogođeno je nekoliko civila, od kojih su četvoro stradala.
"Basidž je navodno napustio punktove koje je postavio posle protesta zbog smrti Mahse Amini, a uveče ljudi napuštaju položaje iz straha od bombardovanja," navodi Jafari.
Dok neki stanovnici odlaze, drugi se vraćaju, ali svakodnevica i poslovi su znatno otežani. Reza kaže da želi kraj rata i da mu je potrebna vlast koja stvarno služi narodu: "Ono što mi želimo je neko ko zaista služi narodu."
Napomena: Sve tvrdnje o broju žrtava, zatvaranju prelaza i proglašenju žalosti zasnivaju se na izjavama lokalnih učesnika i izveštaju prisutnih novinara.
Pomozite nam da budemo bolji.
