Neobična 13‑odnevna pauza u prisustvu kineskih borbenih aviona oko Tajvana privukla je pažnju analitičara. Pauzu je prekinulo raspoređivanje pet aviona PLA, dok su kineski ratni brodovi ostali aktivni. Mogući razlozi uključuju predstojeći susret Xi–Trump, završetak kineskih "Two Sessions" i širi regionalni faktori, ali nijedno objašnjenje nije potvrđeno.
Neobična Tišina: Kineski Borbeni Avioni Nisu Nadletali Tajvan 13 Dana — Šta To Znači?
A J-15 Chinese fighter jet prepares to take off from the Shandong aircraft carrier during a combat readiness patrol on April 9, 2023. - An Ni/AP
Tajvanska vojska je godinama navikla na gotovo svakodnevne letove kineskih ratnih aviona u blizini ostrva. Zato je privremeni prestanak tih aktivnosti, koji je trajao skoro dve nedelje, izazvao pažnju i nagađanja među analitičarima.
Počevši od 27. februara, Tajvan je zabeležio 13 uzastopnih dana bez prisustva kineskih borbenih aviona u neposrednoj blizini ostrva. Jedan kratak izuzetak dogodio se 6. marta, kada su dva aviona detektovana u dalekom jugozapadnom delu tajvanske zone identifikacije vazdušnog prostora (ADIZ). U četvrtak je taj period prekinut raspoređivanjem pet aviona Narodnooslobodilačke vojske (PLA) u regionu, uključujući letove blizu mediane linije kroz Tajvanski moreuz.
Mogući razlozi i kontekst
Analitičari navode nekoliko mogućih objašnjenja za neuobičajeno zatišje:
- Približavanje planiranog susreta između kineskog lidera Xi Jinpinga i američkog predsednika Donalda Trumpa, kada Peking može nastojati da izbegne dodatnu eskalaciju;
- Završetak kineskih godišnjih parlamentranih zasedanja, poznatih kao "Two Sessions", tokom kojih se u prošlosti ponekad smanjivala vojna aktivnost;
- Regionalne tenzije i krize, poput konflikta koji uključuje Iran, za koje neki sugerišu da mogu imati indirektan uticaj na raspoređivanje snaga — mada je ta veza manje izvesna.
„Ovo je, iskreno, neuporedivo sa bilo čim što smo do sada videli u novijoj istoriji kada je u pitanju aktivnost PLA oko Tajvana,“ rekao je Ben Lewis, osnivač platforme PLATracker.
Tajvanski ministar odbrane Wellington Koo upozorio je da treba biti oprezan pri izvlačenju zaključaka: iako su avioni bili odsutni, kineski ratni brodovi su tokom celog perioda ostali aktivni u okolini ostrva.
„Postoji mnogo teorija. Ali mi i dalje vidimo kineske pomorske brodove koji svakodnevno deluju oko Tajvana, i ti napori da se Tajvanski moreuz pretvori u unutrašnje vode Kine nisu prestali,“ rekao je Koo.
Uticaj prelaska američkog P-8
Letovi su se poklopili sa tranzitom američkog mornaričkog izviđačkog aviona P-8 kroz Tajvanski moreuz, što 7. flota SAD opisuje kao demonstraciju posvećenosti „slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku“. Kineski avioni koji su se pojavili te iste večeri mogli su jednostavno pratiti američku aktivnost; čak i tada, broj aviona bio je znatno manji nego u sličnim incidentima u prošlosti.
Širi trend
Od 2020. godine, otkako tajvansko Ministarstvo odbrane javno objavljuje dnevne podatke o kretanju PLA, zabeležen je jasan rast kineske vazdušne aktivnosti oko Tajvana. Na nekim danima prijavljivane su čak desetine aviona — zbog čega je, kako ističu analitičari, i sama pojava od 0 aviona bila podjednako zapanjujuća kao i njihov masivan povratak.
Za sada zatišje ostaje neobjašnjeno, a analitičari i tajvanske službe pažljivo prate razvoj događaja kako bi utvrdili da li je reč o privremenoj fluktuaciji ili o promeni u dugoročnom obrascu ponašanja Pekinga.
Pomozite nam da budemo bolji.
