Izrael je početkom 2025. imao spremne planove za veliku operaciju protiv Hezbolaha, ali su masovni protesti u Iranu privremeno preusmerili pažnju ka Teheranu. Događaji 2. marta—ispaljivanje šest raketa od strane Hezbolaha nakon koordinisanih udara Izraela i SAD na Iran—dali su povod za značajno pojačanje izraelskih napada u Libanu. Intensivirani udari, evakuacije stotina hiljada civila i stotine žrtava ukazuju na rastuću humanitarnu krizu i rizik šire regionalne eskalacije.
Izrael koristi trenutak: Pojačani napadi na Hezbolah posle raketnog udara 2. marta
Fires rage following Israeli bombardment on a solar farm and electricity generation facility in Lebanon's southern coastal city of Tyre on March 4. - Kawnat Haju/AFP/Getty Images
Početkom 2025. Izrael je imao spremne planove za široku vojnu operaciju duž svoje severne granice sa Libanom. Nakon više od godinu dana od američki posredovanog primirja iz 2024, izraelski zvaničnici su smatrali da libanska vlada nije ispunila obavezu da razoruža Hezbolah, te je plan za novu akciju ostao spreman.
Smoke rises from the site of an Israeli airstrike that targeted the offices of Al-Qard al-Hassan, a Hezbollah-linked financial institution, in the southern coastal Lebanese city of Tyre on March 2. - Kawnat Haju/AFP/Getty Images
Međutim, početkom januara masovni protesti u Iranu promenili su prioritete izraelskog rukovodstva—suočavanje sa Teheranom zahtevalo je pojačanu koordinaciju sa SAD i privremeno je pomerilo fokus s Libana. Planovi protiv Hezbolaha ostali su, kako su izvorno rekli zvaničnici, u rezervi.
Israeli soldiers look towards Lebanon from a viewpoint at the border on March 7. - Avi Ohayon/Reuters
Preokret 2. marta
2. marta, manje od 48 sati nakon što su Izrael i SAD izvele koordinisane udare usmerene na ciljeve u Iranu, Hezbolah je ispalio šest raketa na sever Izraela. Izraelsko rukovodstvo to je iskoristilo kao povod da znatno pojača napade na ciljeve u Libanu.
People gather at the site of the assassination of Hezbollah leader Hassan Nasrallah in Beirut's southern suburbs on September 29, 2024. - Hassan Ammar/AP
„Hezbolah je upao u stratešku zasedu,“ izjavio je komandant Severnog komanda Maj. Gen. Rafi Milo, ocenivši napad kao grešku koja je otvorila mogućnost za snažan odgovor.
Vojne operacije i ciljevi
IDF je pokrenuo uzastopne talase vazdušnih i artiljerijskih udara širom Libana, navodeći ciljeve: operativne komande Hezbolaha, skladišta oružja, lanseri raketa, logističke tačke i obučne baze. Izraelske snage su već imale vojnu prisutnost u južnom Libanu posle primirja iz 2024. i zauzele su pet strateških položaja; tokom poslednjih dana zabeležen je prodor od oko jednog kilometra dublje u libansku teritoriju, koji zvanično nazivaju "prednjom odbranom".
Rescue workers gather at the site where Israeli airstrikes hit apartments in Beirut, Lebanon, on March 11. - Hussein Malla/AP
Humanitarne posledice
Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u sukobima poginulo više od 680 ljudi. IDF je izdao desetine upozorenja za evakuaciju, zbog čega su stotine hiljada civila krenule severnije od reke Litani. Sa obe strane ima poginulih i ranjenih: IDF je potvrdio da su u sukobima u južnom Libanu poginula dva izraelska vojnika, a najmanje 14 je ranjeno.
Israeli tanks gather in the upper Galilee near the border with Lebanon in northern Israel on March 7. - Jalaa Marey/AFP/Getty Images
Stanje Hezbolaha i strateške procene
Hezbolah je decenijama bio jedna od najjačih ne-državnih oružanih grupa u regionu, uz značajnu iransku podršku. Izraelski zvaničnici procenjuju da je Hezbolah nakon oktobarskih sukoba 2023. i primirja 2024. zadržao značajan deo raketnog arsenala—IDF je u jednom trenutku procenjivao da grupa poseduje i do trećine predratnih zaliha, što i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju za civile na severu Izraela.
Prema izraelskim izvorima, Hezbolah je premestio većinu snaga severno od Litani, ali još zadržava sposobnosti u južnom Libanu uključujući precizno oružje dometa oko 8–10 km, protivoklopna sredstva i aktivan dron-program. U poslednjim mesecima izraelsko rukovodstvo ocenjuje da se rehabilitacija ratnih kapaciteta Hezbolaha odvija brže nego što IDF uspeva da je onemogući.
Politika i perspektiva
Libanski zvaničnici i međunarodni akteri upozoravaju na rizik šire eskalacije i na rastući broj civilnih žrtava. Libanski predsednik je osudio izraelske napade i proglasio neke aktivnosti Hezbolaha ilegalnim, dok je istovremeno pozvao na pregovore za okončanje neprijateljstava. Izrael, međutim, ocenjuje da bez značajnog vojnog pritiska nema uslova za trajni sporazum.
Međunarodni analitičari ukazuju da Izrael sada balansira između prioriteta prema Iranu i želje da trajno oslabi Hezbolah i stvori zonu bezbednosti duž severne granice. Neki izraelski političari pritiskaju za šire granice sigurnosnih zona, dok vojno rukovodstvo naglašava da su trenutne operacije ciljane.
Šta sledi
Situacija ostaje dinamična: dok je fokus Izraela kratkoročno bio usmeren na Iran, vojni planovi protiv Hezbolaha ostaju aktivni. Ako se napetosti sa Iranom smire, moguć je intenzivniji presedan na libanskom frontu. Humanitarna kriza i opasnost od šire eskalacije ostaju glavni izazovi za sve strane i za međunarodnu zajednicu.
Napomena: Činjenice u ovom tekstu zasnovane su na dostupnim izveštajima i izjavama zvaničnika. Neki izvori daju procene koje se razlikuju; tekst izbegava nepouzdane tvrdnje i ispravlja netačne navode iz prethodnih izveštaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
