Iranski dronovi dugog dometa otkrili su slabosti u sistemima protivvazdušne odbrane, posebno u regionima gde su mete razuđene i teško dostupne. Fabian Hoffmann iz Oslu upozorava da su trenutni sistemi više fokusirani na balističke pretnje, a ne na niskoleteće dronove poput Shaheda. Predlaže javnu raspravu o ulozi privatnih kompanija u zaštiti kritične infrastrukture; Ukrajina je trenutno jedina evropska zemlja sa prilagođenim rešenjima.
Iranski dronovi otkrili ranjivost kritične infrastrukture — da li privatni sektor treba da pomogne?
Iran's drone attacks on neighbouring countries include the United Arab Emirates, where this strike damaged a building in Dubai (-)(-/AFP/AFP)
Upotreba iranskih jeftinih dronova dugog dometa iznova je istakla pitanja o ranjivosti protivvazdušne odbrane i zaštiti kritične infrastrukture, ocenjuje Fabian Hoffmann, doktorski istraživač na Univerzitetu u Oslu.
Šta kaže istraživač
Hoffmann ističe da su mnogi sistemi vazdušne odbrane primarno dizajnirani za suzbijanje balističkih projektila koji lete velikom visinom, dok su dronovi kao što su iranski Shahed modeli niskoleteći i dugometni — zbog čega postojeće postavke nisu optimalno prilagođene ovoj pretnji.
„Kako ćemo braniti svaku kritičnu infrastrukturu od potencijalnog napada dronovima velikog dometa?“ — pita Hoffmann, ukazujući na teškoće pokrivanja velikih, retko naseljenih teritorija poput severne Evrope.
On kao primer navodi razgranatu naftno‑gasnu infrastrukturu Norveške na Severnom moru i sugeriše da kompanije poput Equinora možda treba da razmotre uvođenje vlastitih sistema za odbranu od dronova, jer mornarica i vojska ne mogu biti svuda.
Incidenti i geopolitika
U Zalivu su uskoro posle pretnji Teherana zabeleženi napadi i incidenti: dron je pao u blizini Dubai International Financial Centre (DIFC), a jedna zgrada u tom distrikru je pogođena ostacima nakon presretnutog napada. Iranska agencija Tasnim spomenula je i tehnološke kompanije (Amazon, Google, Microsoft, IBM, Oracle, Nvidia) kao potencijalne ciljeve.
Geografija regiona (blizina Irana, mnogo mogućih meta i nepredvidivi pravci napada) dodatno otežava odbranu — isti logistički izazov postoji i u Evropi: treba pokriti mnogo trajektorija i ciljeva, civilnih i vojnih.
Tehnička i operativna ograničenja
Prema Hoffmannu, pritom se primenjuje i prirodni finansijski nesrazmer: većina dronova se presreće uz pomoć prve linije odbrane — lovačkih aviona i helikoptera — što je mnogo skuplje od same vrednosti drona, pa se poneki ipak provuku. Države, uključujući SAD oko svojih baza, često nemaju prave vrste sistema protivraketne odbrane optimizovane za ovaj tip niskoletećih, dugometnih ciljeva.
Mnoge evropske vojske su relativno male u poređenju sa nekim akterima na Bliskom istoku, što dodatno povećava izazove, posebno u zemljama sa velikom teritorijom i malim brojem stanovnika (npr. Norveška, Švedska).
Šta se u praksi radi
Neke zemlje razvijaju sposobnosti za odbranu od dronova dugog dometa. Hoffmann ukazuje da je trenutno Ukrajina jedina evropska zemlja koja ima raspoređene sisteme bolje prilagođene toj pretnji, jer se suočava sa noćnim napadima Shahed dronova koje šalje Rusija.
Ukrajinski predsednik Volodymyr Zelensky saopštio je da se 11 zemalja već obratilo Ukrajini za pomoć u suočavanju s takvim napadima, a ukrajinski eksperti već rade u Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji.
Zaključak
Hoffmann poziva na širu javnu i političku raspravu o tome da li i kako privatni sektor može ili treba da doprinese odbrani kritične infrastrukture, uz kombinaciju državnih i komercijalnih rešenja, modernizaciju sistema vazdušne odbrane i ciljane investicije u protivdron tehnologiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
