Izrael Odbio Libansku Ponudu Za Direktne Pregovore — Aounova Inicijativa Bez Odjeka

Izrael je odbio istorijsku ponudu Libana za direktne pregovore, ocenjuju izvori, smatrajući da je predlog stigao „prekasno i premalo“ od vlade koja želi razoružanje Hezbolaha, ali koja zbog rizika od unutrašnjeg sukoba nije u stanju da to sprovede.

Šta je ponudila Bejrut

Predsednik Libana Michel Aoun saopštio je da je država spremna da ove nedelje započne direktne pregovore sa Izraelom u nastojanju da okonča sukob koji se zaoštrio 2. marta, kada je Hezbolah ušao u regionalni sukob u znak podrške Iranu. Prema izvorima, Aoun je počeo da imenuje pregovarački tim i u privatnim razgovorima nagoveštavao mogućnost koraka ka normalizaciji odnosa.

„Sve je na stolu,“ rekao je jedan izvor poznat Reutersu, odgovarajući na pitanje o mogućoj normalizaciji.

Zašto predlog nije prihvaćen

Izvori bliski izraelskim i američkim zvaničnicima navode da je ponuda Bejruta naišla na hladan prijem jer Liban nije uspeo da protekle godine obuzda Hezbolah i spreči napad grupe 2. marta, što je umanjilo njegovu kredibilnost kao partnera za pregovore.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Saar rekao je da je Izrael spreman za dijalog sa libanskom vladom radi normalizacije, ali i dodao da razgovori ne mogu da zaustave paljbu koja dolazi sa libanske teritorije. Izraelski ambasador pri UN Danny Danon rekao je Savetu bezbednosti da se ne može pregovarati dok „rakete lete na našu severnu granicu“.

A man walks past a damaged building in the aftermath of yesterday's Israeli strikes on Bachoura neighbourhood, following an escalation between Hezbollah and Israel amid the U.S.-Israeli conflict with Iran, Lebanon, March 13, 2026. REUTERS/Mohamed Azakir

Unutrašnja ograničenja Libana

Libanska vlada je prošle nedelje zabranila Hezbolahu vojne aktivnosti, što odražava nesvakidašnje domaće protivljenje statusu grupe kao naoružane organizacije. Ipak, Hezbolah i dalje raspolaže ozbiljnim arsenalom i ima snažnu podršku značajnog dela šiitske zajednice, pa je sprovođenje mera izuzetno komplikovano za krhku libansku državu.

U pokušajima da ograniči naoružanje, libanske vlasti su proteklih meseci pratile i povremeno privodile ljude za nošenje oružja bez dozvole — oko 50 osoba je privedeno u južnom Libanu i oko Bejruta, prema bezbednosnim izvorima. Nekoliko privedenih je ubrzo pušteno nakon plaćanja simbolične kazne.

„Rekli su da je 2025. bila naša šansa da se suočimo sa Hezbolahom, a mi to nismo učinili, tako da sada ne mogu ništa da učine,“ rekao je jedan libanski zvaničnik u vezi sa odgovorom američkih sagovornika.

Uloga SAD i pozicija regiona

Tri izvora upoznata sa američkom politikom kažu da Vašington trenutno ima ograničen manevarski prostor zbog sukoba sa Iranom i da dopušta Izraelu da postupа prema Libanu kako smatra potrebnim. State Department je, navodno, redovno u komunikaciji sa libanskim zvaničnicima, ali ne komentariše privatne diplomatske razgovore.

Šta sledi

Izraelski zahtjevi uključuju da libanska vojska razmontira lansirne položaje i oduzme oružje Hezbolahu, ali libanska vojska izbegava direktan sukob iz straha da bi to moglo dodatno polarizovati društvo i oslabiti samu vojsku. Stručnjaci upozoravaju da je pitanje suočavanja sa Hezbolahom suštinski povezano sa unutrašnjom stabilnošću Libana.

Izvor: Izveštavanje Reutersa (Maya Gebeily) s dopunama iz Bejruta, Jerusalima i Vašingtona; uređivanje teksta i poboljšanje za čitaoca.