Glavno: Rastući nivo mora usporava rotaciju Zemlje i produžava prosečan dan za približno 1,33 milisekunde po veku — brzina bez presedana u poslednjih 3,6 miliona godina. Istraživači su, analizom hemijskog sastava fosila i primenom probabilističkog dubokog učenja, rekonstruisali promene nivoa mora i izračunali njihov uticaj na dužinu dana. Iako su izmene male, mogu imati posledice za precizne sisteme poput svemirske navigacije.
Dani postaju duži: Klimatske promene usporavaju rotaciju Zemlje
Nivo mora koji raste usled klimatskih promena usporava rotaciju Zemlje i blago produžava dužinu prosečnog dana. Novi naučni rad pokazuje da je trenutna brzina ovog produženja — oko 1,33 milisekunde po veku za jedan prosečan dan — bez presedana najmanje u poslednjih 3,6 miliona godina.
Većina ljudi smatra da dan traje tačno 24 sata, ali u praksi dužina dana varira pod uticajem više faktora: gravitacione privlačnosti Meseca, promena u raspodeli mase unutar Zemlje, atmosferskih procesa i drugih geofizičkih promena.
Zašto rast nivoa mora utiče na rotaciju?
Topljenje glečera i polarnih ledenih pokrivača premešta veliku količinu vode sa polova ka nižim geografskim širinama. Ta promena u raspodeli mase deluje kao kada klizač raširi ruke — Zemlja se zbog toga okreće sporije. Autori rada koriste upravo tu analogiju da bi objasnili efekat na ugaonu brzinu planete.
Šta su istraživači uradili?
U članku objavljenom u Journal of Geophysical Research: Solid Earth, tim naučnika analizirao je hemijski sastav fosila kako bi rekonstruisao promene nivoa mora u poslednjih 3,6 miliona godina. Zatim su povezao te rekonstrukcije sa promenama dužine dana, koristeći probabilistički algoritam dubokog učenja koji preciznije modeluje fiziku promena nivoa mora i njihove posledice po rotaciju Zemlje.
„Samo jedan period — pre oko 2 miliona godina — imao je gotovo uporedivu stopu promene, ali nikada pre ili posle toga planetarni 'klizač' nije tako brzo raširio ruke kao u periodu 2000–2020“, rekao je vodeći autor Mostafa Kiani Shahvandi.
Posledice
Iako su promene mere u milisekundama i ne utiču na svakodnevni život većine ljudi, imaju značaj za sisteme koji zahtevaju ekstremno precizne podatke o rotaciji Zemlje — na primer, za preciznu svemirsku navigaciju, sinhronizaciju satelita i naučna merenja dugačkog vremenskog horizonta. Autori ističu da bi nastavak trenutnog trenda mogao zahtevati prilagođavanje u ovim oblastima.
Ovo istraživanje dodatno potvrđuje da klimatske promene imaju širok spektar efekata — ne samo na morske ekosisteme i nivo mora, već i na same mehaničke karakteristike planete.
Pomozite nam da budemo bolji.
