Nova analiza GNSS podataka (1997–2015) pokazuje da se polarni uplift ubrzao sa ~0,5 mm/god na ~1 mm/god, dok ekvator doživljava povećanu subsidenciju. Kao rezultat, čvrsta Zemlja postaje manje spljoštena, ali geoid postaje više spljošten zbog preraspodele mase usled topljenja leda. Studija podcrtava važnost kombinovanja različitih mernih sistema kako bi se razumeli kompleksni procesi koji oblikuju planetu.
Zemljin Oblik Se Menja: Istovremeno Postaje Okrugliji I Više Spljošten — Šta To Znači?
(ISS Expedition 7 Crew, EOL , NASA)
Naš planet nije savršena sfera. Zbog rotacije Zemlja blago izbočuje na ekvatoru i spljoštava se na polovima — deformacija koja je suptilna, ali dobro poznata fizika.
Earth imaged from space by the European Space Agency's Meteosat. (EUMETSAT/ESA)
Nova studija geologa Christophera Kotsakisa sa Aristotelovog univerziteta u Solunu pokazuje da se oblik Zemlje sada menja na dva naizgled suprotna načina: čvrsti deo kore postaje manje spljošten, dok gravitacioni oblik planeta (geoid) postaje više spljošten.
YouTube Thumbnail
Šta su merili i šta su našli?
Kotsakis je analizirao vertikalna pomeranja sa globalne mreže GNSS stanica u periodu 1997–2015. Iz podataka proizilazi da se polarno uzdizanje ubrzalo sa približno 0,5 mm/god (1997–2000) na oko 1 mm/god do 2015. Istovremeno, uočena je pojačana subsidencija oko ekvatora. Kombinacija uzdizanja na polovima i potonuća na ekvatoru znači da se čvrsta Zemlja postepeno manje spljoštava.
GNSS measurements show increasing subsidence around Earth's equator (top) and increasing uplift towards the poles (bottom) between 1997 and 2015. (C. Kotsakis,JGR: Solid Earth, 2026)
Zašto geoid i površina pokazuju različite trendove?
Razlog je u preraspodeli mase. Topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku oslobađa teret sa kopna, što omogućava uzdizanje čvrste kore (isostatska prilagodba). Istovremeno, otopljena voda se premešta prema nižim geografskim širinama i povećava masu tamo — a gravitacija reaguje direktno na raspodelu mase. To čini geoid "više spljoštenim", iako se površina stvrdnutog omotača planete "odstiskuje".
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
"Naši rezultati ukazuju na ubrzanje polarne podizanja u pratnji uporedivo povećane stope propadanja duž ekvatora", piše Kotsakis u radu objavljenom u Journal of Geophysical Research: Solid Earth.
Ovi rezultati su fizički kompatibilni i pokazuju koliko je važno kombinovati različite tipove merenja — GNSS, satelitske mape gravitacije (npr. GRACE/GRACE-FO) i pomorske podatke — da bismo razumeli kompleksne promene planete.
Šta to znači za budućnost?
Iako su pomenute promene male u apsolutnim brojkama (milimetri godišnje), one su pokazatelj ubrzavajućih procesa preraspodele mase zbog klimatskih promena. Potrebna su dalja praćenja, duži nizovi podataka i kombinovane analize da bi se preciznije procenile posledice za nivo mora i geodinamičke efekte.
Rad je objavljen u Journal of Geophysical Research: Solid Earth. Nalazi su važni za naučnike koji prate promene mase i oblik planete, ali i za širu javnost kao ilustracija kako klimatske promene utiču na samu strukturu Zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
