Sažetak: Viralna AI-slika Donalda Trumpa u papinskoj odori podigla je pažnju javnosti neposredno pred konklavu 7. maja 2025. Iako je dugo smatrano nezamislivim, izbor Lea XIV označio je prvi put da je papa izabran iz SAD, rezultat promena u sastavu Sabora kardinala i tihog lobiranja. Leo XIV se pokazao skromnim, ali odlučnim vođom, dok su odnosi s američkom politikom ostali kompleksni — Trump je bio zadovoljan, ali komunikacija nije bila neposredna, a porodične razlike pokazale su i mogućnost pomirenja.
Neverovatna priča izbora prvog američkog pape: Kako je Leo XIV iznenadio svet
Newly elected Pope Leo XIV, Cardinal Robert Prevost of the United States appears on the balcony of St. Peter's Basilica, at the Vatican, on May 8, 2025. - Guglielmo Mangiapane/Reuters
NAPOMENA UREDNIKA: Izvod iz knjige Christophera Lamba, CNN-ovog dopisnika iz Vatikana, American Hope: What Pope Leo XIV Means for the Church and the World, koja izlazi 26. marta.
U subotu, 3. maja 2025. — nedelju dana nakon sahrane pape Franje — predsednik Donald Trump objavio je na platformi Truth Social AI-generisanu sliku na kojoj je predstavljen u beloj papinskoj talari i mitri. Fotografiju je potom podelio i zvanični nalog Bele kuće na X, a u roku od nekoliko sekundi postala je viralna. Nekoliko dana ranije, na pitanje ko bi mogao da nasledi papu Franju, Trump se našalio: „Voleo bih da budem papa. To bi bio moj prvi izbor.”
Cardinal Oswald Gracias prays before a photograph of Pope Francis after Mass at the Cathedral of the Holy Name in Mumbai, India, on April 21, 2025. - Indranil Aditya/NurPhoto/Shutterstock
Reakcije katolika širom sveta kretale su se od nelagodnosti do besa. Za mnoge vernike objava je bila neprimerena i provokativna; ni kardinali okupljeni u Rimu pred konklavu zakazano za 7. maj nisu ostali ravnodušni. Kardinal Pablo Virgilio David kratko je odgovorio: „Nije smešno, gospodine,” dok je kardinal Timothy Dolan ocenio da slika "nije bila dobra."
Interesovanje medija i javnosti bilo je vanredno: više od 4.000 novinara stiglo je u Vatikan, a kardinali su sve češće bili okruženi kamerama i pristalicama. Popularnost filma iz 2024. godine "Conclave" dodatno je podgrejala radoznalost javnosti o unutrašnjoj politici Sabora kardinala.
Cardinals arrive to attend the sixth Novemdiales mass held for the late Pope Francis in St. Peters Basilica, on May 1, 2025. - Antonio Masiello/Getty Images
Promene u saboru i neočekivan kandidat
Papa Franjo je za svog pontifikata znatno promenio sastav Sabora kardinala, čineći ga međunarodnijim i raznovrsnijim kako bi odražavao demografske promene u Crkvi. Dugo je postojalo nepisano pravilo da kardinali neće birati pape iz Sjedinjenih Država — zemlje čija politička moć može sumnjivo uticati na neutralnost, smatrali su mnogi. Međutim, političke promene u svetu i tiho lobiranje unutar Sabora otvorili su prostor za drugačije razmišljanje.
Među kandidatima koji su se pominjali našao se i kardinal Robert Prevost — Amerikanac rođen u Čikagu koji je decenijama služio kao misionar i biskup u Peruu. Prevost, vođa važnog vatikanskog odeljenja za biskupe, bio je relativno nenametljiv i nije davao intervjue, što ga je činilo "neameričkim Amerikancem" u očima nekih poznavalaca.
Pope Leo XIV appears at the central balcony of St. Peter's Basilica for his first Sunday blessing after his election, in St. Peter's Square at the Vatican, on May 11, 2025. - Gregorio Borgia/AP
Pripreme, taktike i „kraljotvorci”
Kardinali su se tokom dana okupljali na privatnim večerama u kvartovima oko Vatikana i u rezidencijama. Otvoreno lobiranje bilo je strogo zabranjeno i automatski diskreditovalo kandidata, pa je politika izbora bila pretežno suptilna. Pored papabilija postojala je i mreža uticajnih kardinala — tzv. "kraljotvoraca" — koji su pokušavali da objedine različite frakcije i kanališu podršku prema kompromisnim imenima.
Među istaknutim favoritima bili su kardinal Pietro Parolin, iskusni državni tajnik sa profilom "jedinstva", i kardinal Luis Antonio Tagle iz Filipina, simbol kontinuiteta Franjine evangelizacione agende. Ipak, iza scene Prevost je tiho okupljao podršku koja je na kraju postala presudna.
US President Donald Trump makes comments to journalists on newly elected Pope Leo XIV outside the West Wing of the White House on May 8, 2025. - Gripas Yuri/ABACA/Shutterstock
Istorijski preokret i stil novog pape
Verovanje da kardinal iz SAD ne može postati papa bilo je duboko ukorenjeno — još od kritika "amerikanizma" koje je izneo Leo XIII krajem 19. veka. Zato je izbor Lea XIV, prvog pape iz SAD u dve hiljade godina istorije Crkve, predstavljao zapanjujuću istorijsku prekretnicu.
Leo XIV je usvojio skromniji i pribraniji stil u odnosu na svog prethodnika. Ispod naizgled uzdržane spoljašnosti krije se čvrst karakter: on donosi odluke s dugoročnom vizijom, a ne u cilju kratkoročnih političkih dobitaka.
Odnosi s američkom politikom i porodične tenzije
Izbor prvog američkog pape izazvao je diplomatske reakcije, ali nije doveo do neposrednog talasa susreta u Beloj kući. Predsednik Donald Trump izjavio je da je "pomalo iznenađen i veoma zadovoljan", ali u prvim mesecima papa Leo XIV nije imao direktnih razgovora s predsednikom. Nasuprot tome, bivši predsednik Joe Biden imao je tokom mandata topliji i čestiji kontakt s papom Franjom.
Pitanja političkih podela reflektovala su se i u papinoj porodici: najstariji brat Loui Prevost otvoreno je podržavao MAGA pokret, što je dovelo do kratkotrajne medijske pažnje. Nakon izbora brata, Loui je ublažio javne istupe, a braća su javno pokazala pomirenje i bliskost — scena koja je podsetila da lične razlike ne moraju razarati porodične veze.
Izbor Lea XIV ostaje događaj sa širokim implikacijama za položaj Katoličke crkve u svetu, za odnose sa političkim centrima moći i za unutrašnju dinamiku Sabora kardinala. Kako će se njegova politika i stil reflektovati na dugoročne reforme — to će pokazati vreme.
Autor: Izvod iz knjige Christophera Lamba, uz prilagođeni prevod i uređivanje za srpsko čitalaštvo.
Pomozite nam da budemo bolji.
