Istraživanje finansirano od NASA-e i objavljeno u The Astrophysical Journal pokazuje da solarne oluje i plazmatska turbulencija mogu razbiti uske frekvencijske signale koje SETI obično traži. Simulacije pokazuju da oko 70% zvezda može proširiti signal za više od 1 Hz, 30% za više od 10 Hz, a koronalni izbačaji mase mogu proširenje dovesti i preko 1.000 Hz. Autori preporučuju proširenje frekventnih opsega i metoda pretrage kako bi se uočile izmenjene tehnosignature.
Svemirsko vreme može izmešati poruke vanzemaljaca — NASA finansirano istraživanje objašnjava mogući razlog radijske tišine
Illustration by Tag Hartman-Simkins / Futurism. Source: Getty Images
Ako postoje inteligentni vanzemaljci, zašto ih ne čujemo? Umesto spekulacija o tome da nas posmatraju kao u zoološkom vrtu ili da ćute iz straha, novo istraživanje finansirano od strane NASA-e i sprovedeno na SETI Institute nudi konkretnije, fizičko objašnjenje: loše svemirsko vreme koje razbija uske radio-signale pre nego što stignu do Zemlje.
Studija, objavljena u The Astrophysical Journal, ispituje kako uobičajeni astronomskog fenomeni — poput solarnog vetra, turbulencija u plazmi i koronalnih izbačaja mase — mogu proširiti i razblažiti uske, tonalne frekvencije koje SETI programi obično traže. Takvo proširenje širi energiju signala preko više frekvencijskih kanala i smanjuje odnos signal‑šum, pa poruke mogu pasti ispod praga detekcije iako su izvorno emitovane jasno.
Autor studije Vishal Gajjar objašnjava: signal koji je proširen usled okruženja svoje zvezde može pasti ispod naših praga detekcije, iako je zapravo prisutan. To može pomoći da se objasni deo radijske tišine u pretragama tehnosignatura.
Kako su naučnici došli do ovih zaključaka
Astronomi su analizirali kako se radio-komunikacija između naših svemirskih letelica i Zemlje narušava usled solarne aktivnosti, kvantifikovali te efekte i zatim ekstrapolovali rezultate na druge zvezdne sisteme. U simulacijama su razmatrali sisteme sa zvezdom sličnom Suncu i sisteme sa crvenim patuljcima — vrstom zvezde koja je najbrojnija u Mlečnom putu.
Ključni nalazi tima su:
- Otprilike 70% zvezda u modelu može prouzrokovati proširenje signala veće od 1 Hz.
- Oko 30% zvezda može proširiti signal više od 10 Hz.
- U retkim, ali mogućim slučajevima, koronalni izbačaji mase mogu signal širiti i preko 1.000 Hz.
Za kontekst: mnoge SETI pretrage ciljaju izuzetno uske pojaseve od reda 1 Hz ili manjeg, jer takvi uski, tonalni signali retko nastaju prirodnim procesima. Ako su izvori signala izloženi snažnoj zvezdanoj aktivnosti, izvorni uski signal se može razvući i postati teško uočljiv standardnim algoritmima.
Šta to znači za buduće pretrage
Istraživači predlažu da SETI timovi prilagode strategije: pored traženja uskih pojasova, trebalo bi povećati opseg frekvencija i uključiti posmatranja na višim radiofrekvencijama, gde je efekat proširenja manje izražen. Takođe je korisno razvijati pretrage otporne na širenje signala — tj. algoritme koji prepoznaju široko razložene spektre koji su nekada možda bili uski.
Grayce C. Brown, koautorka studije, kaže da kvantifikovanje uticaja zvezdane aktivnosti omogućava dizajniranje pretraga koje su bolje usklađene sa onim što zapravo stiže do Zemlje, a ne samo sa onim što se eventualno emituje.
Zaključno, istraživanje ne isključuje mogućnost postojanja tehnoloških civilizacija, ali ukazuje na to da prirodni procesi u blizini izvora mogu značajno otežati njihovu detekciju. Prilagođavanje metoda traženja moglo bi povećati šanse da prepoznamo i izmenjene tehnosignature.
Pomozite nam da budemo bolji.
