Sažetak: Iranski napadi raketama i dronovima ponovo su pogodili Kuvajt i region, podsećajući stanovništvo na invaziju iz 1990. godine. Napadi su pogodili civilne ciljeve i naftnu infrastrukturu; među žrtvama su i vojnici SAD i Kuvajta, kao i jedna devojčica. Vlada je zbog bezbednosti zabranila velike javne skupove tokom Eid al-Fitra, dok mnogi strahuju da sukob može potrajati mesecima.
Kuvajt Pod Raketaškim Napadima: Sećanja Na 1990. I Strahovi Od Dugotrajnog Sukoba
A man fishes in the Gulf waters off Kuwait City on March 10. - Yasser Al-Zayyat/AFP/Getty Images
Iranske rakete i dronovi ponovo su uzdrmali Kuvajt i širi region, pogađajući aerodrome, stambene zgrade i naftne terminale. Mnogi strani državljani su se povukli iz zemlje nakon salvi napada, dok lokalno stanovništvo pokušava da se izbori sa strahom i nesigurnošću.
Kratko podsećanje na rane 1990-e: Kuvajt, koji je na nekim mestima udaljen svega 50 milja od obale Irana, ponovo proživljava strahove iz vremena invazije Sadama Huseina 2. avgusta 1990. Tada je iračka vojska za nekoliko dana zauzela zemlju, što je dovelo do sedmomesečne okupacije, velikih razaranja i formiranja 39-nacionalne koalicije koja je pokrenula Operaciju Pustinjska Oluja.
U Kuvajt Sitiju se još pamte posledice rata iz 1990-1991: spaljena naftna polja, gust crni dim i ekološke posledice koje su sate i dane prekrivale zemlju. Danas su ostaci tog iskustva utkani u kolektivno pamćenje stanovnika.
Iz prve ruke: Khalid Al-Ozaina, 70-godišnji predsednik ribarskog kluba, priseća se kako su čamci ostali "na suvom" tokom ranijih sukoba i koliko je teško ponovo poverovati u bezbrižnost mora. "Da li je sada gore nego tada? Ne, nije," kaže on, ali dodaje da su napadi opasni i da trajni rizik utiče na svakodnevni život.
Khaled Al-Rashid, 66-godišnji penzionisani kontrolor leta, naglašava da su današnji napadi drugačiji po prirodi — pre svega raketni i dronski — i da kuvajtska protivvazdušna odbrana uspešno presreće većinu projektila: "Sada ih vazdušna odbrana presreće oko 98%", navodi on, pokazujući na otpornost ali i na stalnu tenziju.
Mourners take part in a funeral ceremony for three Kuwaiti soldiers in the Sulaibikhat area of Kuwait City on March 3. - Jaber Abdulkhaleq/Anadolu/Getty Images
Posledice i žrtve: U aktuelnim udarima stradalo je više pripadnika oružanih snaga, među kojima su i američki vojnici, kao i članovi kuvajtskih snaga. Poginula je i 11-godišnja devojčica usled padajućeg šrapnela od drona dok je spavala. Mnogi civili su ranjeni, a mete uključuju i američke baze koje su uspostavljene u regionu nakon Zalivskog rata.
Geopolitička dimenzija: Uske pomorske tačke — posebno Hormuški tjesnac i iransko ostrvo Kharg — ostaju ključne tačke u sukobu. Iran, prema analizi regionalnih poteza, koristi napade na energetske objekte i pomorski saobraćaj kako bi podigao cene nafte i time pojačao pritisak na Sjedinjene Države i njihove saveznike; cilj je uskraćivanje ekonomskog pritiska na politiku Vašingtona (u tekstu se pominje i pritisak na tadašnjeg predsednika Donalda Trumpa).
Život pod pritiskom: Uprkos tenziji, trgovinske ulice i kafići u Kuvajtu i dalje su relativno puni — građani kupuju poklone pred Eid i okupljaju se u manjim grupama. Međutim, vlada je, pozivajući se na bezbednosne razloge, zabranila velike koncerte i svadbena slavlja tokom predstojećeg Eid al-Fitr praznika kako bi se smanjio rizik od masovnih okupljanja.
Perspektive: Dok jedni procenjuju da sukob može potrajati nekoliko meseci, drugi pozivaju na oprez i diplomatsko rešavanje. "Ovo je rat u kojem Kuvajt nema interesa i od kojeg ne bi imao koristi… Ko god se suprotstavi Iranu, izgubiće", zaključuje Al-Rashid, izražavajući strah ali i želju za stabilnošću.
Situacija ostaje dinamična, sa rizikom širenja i daljih udara na civilnu i energetsku infrastrukturu. Stanovnici prate vesti i mere bezbednosti, dok međunarodna diplomatija pokušava da smanji eskalaciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
