Na Snazi Zakon o „Strancima“ na Kosovu: Dogovor Donosi Privremene Mere, Ali Nepoverenje Ostaje

Na teritoriji takozvanog Kosova od noći je počela primena Zakona o strancima koji su usvojile prištinske institucije, što je kod mnogih Srba izazvalo strah da će biti tretirani kao stranci na sopstvenoj teritoriji.

Šta predviđa postignuti dogovor?

Predstavnici Evropske unije, vlasti u Prištini i Beograda dogovorili su privremene mere kako bi se ublažile posledice primene zakona:

• Srbima bez kosovskih dokumenata omogućen je dodatni rok od tri meseca da pribave odgovarajuću dokumentaciju.
• Radnicima i studentima na severu Kosova biće izdane privremene boravišne dozvole na period od 12 meseci kako bi se obezbedilo neometano pružanje zdravstvenih i obrazovnih usluga.
• EU je zatražila da Priština dozvoli upotrebu ličnih karata koje je Srbija izdala pre 15. marta 2026. kao sredstvo identifikacije u administrativnim postupcima za one koji žive na Kosovu.
• Vlada Kosova treba da registruje lica koja ispunjavaju uslove u Centralni registar civilnog statusa Kosova, u skladu sa njihovim faktičkim podacima o civilnom statusu.

Organizacija i procedure

Po dogovoru, deset srpskih gradonačelnika sastavljaće liste zaposlenih u svim obrazovnim i zdravstvenim ustanovama, uključujući univerzitet i studente. Na osnovu tih lista biće izdavano radno i boravišno pravo za zaposlene u tim institucijama, a liste će se ažurirati na svakih 12 meseci.

Reakcije i oprez srpske zajednice

Zvaničnici iz Beograda, uključujući direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića i članove Srpske liste, ocenili su da je postignutim rešenjem izbegnut "katastrofalan scenario" koji bi mogao da parališe zdravstveni i obrazovni sistem za srpsko stanovništvo. Ističu da je rešenje važno za više od 10.000 ljudi koji bi bili pogođeni primenom zakona.

Petar Sorensen, specijalni izaslanik EU za dijalog, rekao je da je prioritet obezbediti dozvole na 12 meseci kako bi se sprečio prekid u pružanju usluga.

Ipak, među građanima vlada veliko nepoverenje prema ponašanju prištinskih institucija, pre svega prema Aljbinu Kurtiju i policiji. Mnogi Srbi podsećaju na ranije neispunjene sporazume (poput Zajednice srpskih opština) i kažu da će sačekati da vide kako će se dogovor realizovati u praksi.

Otvorena pitanja

Još uvek postoje nejasnoće, uključujući pitanje primene roka od 72 sata za prijavu dolaska na Kosovo i Metohiju, proceduru registracije stručnjaka iz centralne Srbije i mogućnosti dobijanja dokumentacije za raseljene osobe. Građani i predstavnici srpskih institucija navode da će pažljivo pratiti dalju primenu i da je ključ poverenje u obećane garancije.

Zaključak: Dogovor je doneo privremeno rešenje koje ublažava neposredne posledice Zakona o strancima, ali su brojne praktične i političke nedoumice ostale — pre svega poverenje u sprovođenje mera i ponašanje prištinskih organa.