Broj novoupisanih studenata na državnim univerzitetima u Srbiji opada zbog demografskog pada, rasta privatnih fakulteta i odliva mladih u inostranstvo. Univerzitet u Beogradu je za 2024/25 upisao 12.090 studenata, a ostalo je 3.229 slobodnih mesta. Sve veći broj kandidata bira studije u Sloveniji (oko 2.000 godišnje), dok fakulteti pokušavaju da privuku studente novim programima i promocijama, a država razmatra sistemska rešenja.
Sve manje studenata na državnim fakultetima: Zašto se upisi smanjuju i gde studenti najčešće odlaze
Getty © picture alliance / Contributor
Broj studenata koji upisuju državne univerzitete u Srbiji opada iz godine u godinu. Retki su fakulteti koji popune sva predviđena mesta — i budžetska i samofinansirajuća. Stručnjaci ukazuju na tri glavna razloga: demografski pad i manji broj maturanata, rast privatnih fakulteta koji imaju drugačiju percepciju vrednosti diplome, i odlazak mladih na studije i rad u inostranstvo.
Statistika upisa i trendovi
Nakon tri upisna roka na Univerzitetu u Beogradu za školsku 2024/25 upisano je 12.090 studenata, dok je ostalo 3.229 slobodnih mesta — 1.816 budžetskih i 1.413 mesta na samofinansiranju. Za poređenje, pre pet godina (šk. 2021/22) ostalo je 1.980 slobodnih mesta. Ako se ovaj trend nastavi, mnogi fakulteti mogli bi ostati delimično prazni.
Istovremeno, raste broj upisanih na privatnim fakultetima: prema podacima RZS, 2015. je na državne fakultete upisano 31.757 brucoša naspram 5.943 na privatnim, dok je u školskoj 2025/26 prvi put upisano 24.783 studenta na državnim i 9.242 na privatnim fakultetima.
Studije u inostranstvu — naročito Slovenija
Sve veći broj mladih iz Srbije bira studije u inostranstvu. Značajan broj odlazi u Sloveniju, kojoj je i zahvaljujući bilateralnom sporazumu iz 2016. dostupan povoljniji status za studiranje. Analiza RT Balkan pokazuje da godišnje oko 2.000 mladih iz Srbije upisuje studije u Sloveniji, a mnogi nakon diplome ostaju da rade ili nastave usavršavanje u EU (Austrija, Nemačka i dr.).
» Mnogi kandidati iz regiona koji su nekada gledali ka Beogradu danas ciljaju Ljubljanu i Maribor — zbog boljeg smeštaja, marketinga univerziteta i članstva Slovenije u EU.
Reakcije fakulteta i državne politike
Dekani navode da trenutno nije moguće menjati upisne kvote van akreditacionog ciklusa, pa su fakulteti odgovarali uvodjenjem novih programa i promotivnim kampanjama među srednjoškolcima. Neki fakulteti Univerziteta u Beogradu — među kojima Veterinarski, Elektrotehnički (ETF), Fakultet organizacionih nauka (FON), Arhitektura, Medicina i Stomatologija — uspeli su da popune kvote.
Vlada Srbije formirala je komisije za analizu rada visokoškolskih ustanova i upisne politike za poslednjih pet godina; izveštaj je bio planiran krajem prošle godine, ali još nije objavljen. Zakonske izmene od marta prethodne godine obavezale su državu da pokriva materijalne troškove fakulteta bez obzira na broj upisanih studenata, što dodatno komplikuje pitanje održivosti velikih zgrada sa malim brojem studenata i visokim troškovima energenata.
Posledice i mogućnosti rešenja
Stručnjaci i uprave fakulteta ističu potrebu sistemskih rešenja: prilagođavanje upisne politike, bolja promocija ključnih i deficitarnih profila (npr. nastavničkih smerova), unapređenje studentskog smeštaja i međunarodne vidljivosti, kao i fleksibilniji modeli finansiranja i racionalizacija troškova. Bez takvih mera, postoji rizik dugoročne nerentabilnosti pojedinih studijskih programa i institucija.
Zaključak: Pad upisa na državne fakultete je višefaktoran problem koji zahteva koordinisane mere — od demografskih politika i obrazovne ponude do međunarodnih sporazuma i finansijskih modela. Rešenje zahteva vreme, transparentnu analizu i strateške odluke na nivou univerziteta i države.
Pomozite nam da budemo bolji.
