Iran pred UN: Nećemo pokleknuti pred "bezakonim agresijama" — 90 miliona u "neposrednoj opasnosti"

Iran je u ponedeljak pred Savetom UN za ljudska prava u Ženevi poručio da se neće povinovati "bezakonitoj agresiji", navodeći da su 90 miliona njegovih građana u "neposrednoj i ozbiljnoj opasnosti" zbog udara koje pripisuju Sjedinjenim Državama i Izraelu.

Na zasedanju, na kome su države razmatrale stanje ljudskih prava u Iranu, stručnjaci Ujedinjenih nacija ukazali su na smrtonosan obračun vlasti sa demonstrantima u poslednjim mesecima i upozorili da bi se represija mogla dodatno zaoštriti usled rata u regionu.

Iranski ambasador pri UN, Ali Bahreini, uzvratio je kritikama i zahtevao da fokus bude na "agresiji protiv njegove zemlje, koju, kako je rekao, sprovode neki od najbezobzirnijih i najbezdušnijih aktera na međunarodnoj sceni".

"Najhitnije i najosnovnije pitanje ljudskih prava za Iran je neposredna pretnja po živote 90 miliona ljudi, čiji su životi pod senkom nepromišljene vojne agresije u neposrednoj i ozbiljnoj opasnosti,"

Bahreini je rekao i da, ako se takvo "nepromišljeno militarističko delovanje" dočeka ravnodušnošću, "Iran neće biti poslednja zemlja koja će trpeti takav tretman". Podsetio je da su 28. februara, kako je naveo, SAD i Izrael započeli rat protiv Irana, što je navodno dovelo do uzvratnih iranskih napada na ciljeve u nekoliko zemalja Bliskog istoka.

Iranski predstavnik je takođe optužio SAD i Izrael za smrtonosni raketni napad na školu u južnom gradu Minabu; Vašington je saopštio da ispituje incident, dok AFP nema pristup lokaciji. Bahreini je izneo procenu da je više od 1.300 ljudi poginulo, a preko 7.000 povređeno od početka američko-izraelskih udara, navodeći te podatke pri izlaganju Savetu.

Pozivi i reakcije

Šest članica Zalivskog saveta za saradnju (GCC) i Jordan osudile su iranske napade na njihove teritorije, navodeći da su ugrozili regionalnu bezbednost i civilne živote i da se "ne mogu opravdati ni pod kojim izgovorom". SAD i Izrael su obustavili učešće u radu Saveta za ljudska prava.

Rusija je kritikovala SAD i Izrael i pozvala na prekid agresivnih akcija, dok je Kina izrazila "duboku zabrinutost", osudila napade na civile i pozvala sve strane da odmah prekinu vojne operacije i vrate se dijalogu. Velika Britanija zatražila je "brz povratak bezbednosti i stabilnosti", uz upozorenje da Teheran ne sme koristiti sukob za dodatno nasilje prema sopstvenom narodu. Francuska je pozvala na trajno diplomatsko rešenje kako bi se okončao rat i smanjile pretnje prema susedima i međunarodnoj zajednici.

Strah od pojačane represije

Savet je održao interaktivni dijalog između država, specijalnog izvestioca za ljudska prava u Iranu i misije UN za utvrđivanje činjenica. Specijalna izvestiteljka Mai Sato ocenila je da su američko-izraelski napadi na Iran "nezakoniti, bez obzira na navodne ili iznete ciljeve" i upozorila da je represija u Iranu tokom protesta koji su počeli 28. decembra već bila teška.

Sato je podsetila da civilno društvo navodi preko 7.000 smrtnih slučajeva u okviru protesta (konzervativna procena koja se može povećati) i da se radi o šablonu progona koji je postojao i pre nemira. Ona je upozorila da je rat "pogoršao" već kritičnu situaciju ljudskih prava u zemlji i da bi eventualno oslabljenje Islamske republike moglo otvoriti prostor za još oštriju unutrašnju represiju.

U izlaganjima se jasno ocrtava podeljena međunarodna reakcija: jedni osuđuju napade na Iran i pozivaju na prekid vojnih operacija, dok druge zemlje i regionalni akteri ističu posledice iranskih udaraca i pozivaju na odgovornost za pretnje bezbednosti u regionu.