Nova revizija sugeriše da pored električnih i hemijskih puteva postoji i potencijalni "treći" kanal komunikacije — biofield koji uključuje ultra-šibke biophotone. Iako biophotoni teoretski mogu nositi kvantne osobine kao što su koherentnost i upletenost, glavni problem je očuvanje kvantnog stanja u toplom i bučnom okruženju mozga. Eksperimenti pokazuju očuvanje kvantnih korelacija kroz tkivo do 400 µm, ali bilo kakva kvantna signalizacija ostaje spekulativna i verovatno ograničena na kratke razdaljine. Autori pozivaju na rigoroznija merenja i kombinaciju napredne detekcije, biofizike i modelovanja.
Mogu li Biophotoni Biti "Treći Put" Mozga? Novi Pregled Istraživanja O Biofieldu I Kvantnoj Svesti
Brains May Make Consciousness Via a Secret Pathwayvchal - Getty Images
Nova naučna revizija postavlja intrigantno pitanje: osim poznatih kemijskih i električnih puteva, da li mozak koristi i treći kanal komunikacije — tzv. biofield, elektromagnetno polje koje stvaraju neuroni i koje uključuje ultra-šibko emitovanje svetlosti poznato kao biophotoni?
Šta su biophotoni i zašto su zanimljivi
U radu objavljenom u časopisu Biophysics and Molecular Biology, Pavel Pospíšil i Ankush Prasad (Palacký University) analizirali su više od decenije istraživanja o mogućoj ulozi biophotona u neuronskoj komunikaciji. Nervno tkivo zaista emituje ultra-šibke fotone kao nusproizvod metaboličkih procesa, što otvara pitanje mogu li ti fotoni učestvovati u prenošenju informacija.
Kvantne osobine i glavni izazovi
Autori navode da bi, budući da su biophotoni oblik svetla, teoretski mogli da poseduju kvantne karakteristike kao što su koherentnost, superpozicija i upletenost (entanglement). Takve osobine bi potencijalno omogućile izuzetno brze i nenadgledne interakcije između neurona.
"Kada se razmatra princip koji se proteže preko skala od atoma do biomolekula, ćelija pa sve do čitavih tkiva, biophotoni bi mogli posredovati ultrabrze interakcije između neurona koje se odvijaju brzinom svetlosti," pišu autori.
Ipak, najveći problem je očuvanje kvantnog stanja u toplom i hemijski bučnom okruženju mozga. Većina kvantnih pojava u eksperimentima demonstrira se pri ekstremno niskim temperaturama kako bi se smanjila dekoherencija; mozak radi na oko 37 °C i prepun je termalnog i molekularnog šuma, što znatno otežava održavanje kvantne koherentnosti.
Šta pokazuju eksperimentalni podaci
Postoje eksperimentalni nalazi koji ukazuju da polarizaciono upleteni parovi fotona mogu zadržati kvantne korelacije nakon prolaza kroz tanke preseke moždanog tkiva do ~400 µm debljine. To daje naznake da su određeni kvantni efekti u biomaterijalu mogući, ali autori naglašavaju da bi eventualno kvantno-posredovano signaliziranje bilo verovatno ograničeno na vrlo kratke udaljenosti i ostaje spekulativno.
Veza sa problemom svesti
U centru rasprave o svesti stoji »teški problem« — kako subjektivno iskustvo nastaje iz fizičkih procesa u mozgu. Neki istraživači smatraju da dodavanje novih fizičkih mehanizama (npr. kvantnih efekata) može ponuditi novu perspektivu, ali mnogi upozoravaju da spajanje nerešenih problema ne garantuje objašnjenje. Autori revizije preporučuju oprez: ideja je intrigantna, ali dalja ispitivanja su neophodna.
Preporuke za buduća istraživanja
Pospíšil i Prasad predlažu da buduća istraživanja pređu sa korelativnih zapažanja na eksperimentalne postavke koje mogu proveriti uzročnost. Predlažu upotrebu naprednih tehnologija za detekciju ultra-šibkog svetla (npr. fotomultiplierske cevi i CCD senzori), kombinaciju osetljivih biofizičkih merenja i računalnog modelovanja kako bi se kritički testirale centralne hipoteze.
Zaključak: Hipoteza o biofieldu i ulozi biophotona u neuronskoj komunikaciji je naučno vredna i stimulativna, ali u ovom trenutku ostaje spekulativna. Potrebni su stroži eksperimenti i višedisciplinarna istraživanja da bi se utvrdilo da li biophotoni zaista imaju funkcionalnu ulogu u prenosu informacija ili svesti.
Pomozite nam da budemo bolji.
