Studija u Nature Astronomy otkriva da uzorci sa asteroida Ryugu sadrže svih pet nukleotidnih baza: adenин, citozin, timin, guanin i uracil. Nalaz podržava ideju da su ključni gradivni blokovi života mogli stići iz svemira putem asteroida ili kometa, ali prisustvo uracila samo po sebi ne objašnjava nastanak kompleksnih RNK-sistema. Dalje analize i nove misije za povratak uzoraka su neophodne da bi se razjasnila uloga ovih molekula u abiogenezi.
Asteroid Ryugu Sadrži Sva Pet Nukleotidna Slova — Novi Tragovi O Poreklu Života
(Credit: Sciepro/Getty Images)
Nova studija objavljena u časopisu Nature Astronomy izveštava da uzorci prikupljeni sa asteroida Ryugu sadrže svih pet ključnih nukleotidnih baza: adenin (Adenine), citozin (Cytosine), timin (Thymine), guanin (Guanine) i uracil (Uracil).
Ovaj nalaz predstavlja važan doprinos raspravi o poreklu života na Zemlji. Dok jedna struja mišljenja smatra da su osnovni gradivni blokovi života mogli nastati iz hemijskih procesa unutar primitivne Zemlje, drugi predlažu da su neke složenije molekule mogle stići iz svemira putem asteroida i kometa. Pronađene nukleobaze pokazuju da je takva hipoteza bar teorijski moguća.
dna in asteroid fragment
Zašto je ovo značajno? Pronađeni komplet nukleotidnih baza sugeriše da su osnovni sastojci genetike široko rasprostranjeni u Sunčevom sistemu i da su mogli biti uneseni na Zemlju više puta, sa različitih tela. To povećava verovatnoću da su neki od ključnih sastojaka za abiogenezu bili dostupni u ranoj Zemljinoj sredini.
Važno je, ipak, naglasiti ograničenje: prisustvo uracila ne znači da su složeni RNK-sistemi nastali iz kosmičkih izvora. RNK u ćeliji učestvuje u kompleksnim, višestepenim procesima koje verovatno zahteva već postojeću biološku evoluciju. Dakle, nalaz ukazuje na dostupnost gradivnih blokova, ali ne objašnjava sam mehanizam nastanka života.
primordial earth render
Asteroidni udari često se doživljavaju kao destruktivni za nežive organske molekule, ali modeli i laboratorijska ispitivanja pokazuju da unutrašnji delovi većih stena mogu ostati netaknuti tokom udara, čuvajući kompleksne molekule. Pored asteroida, i ledeni kometi su verovatni nosači organske materije koja može doprineti hemijskoj evoluciji planetarnih površina.
Ovi rezultati dolaze iz direktne analize uzoraka koje je prikupila misija Hayabusa2 (JAXA), a potvrđuju vrednost povratka uzoraka iz svemira. Međutim, takve misije su tehnički i finansijski zahtevne, pa je broj dostupnih uzoraka ograničen.
Šta dalje? Potrebne su dodatne analize da bi se razjasnile količine, raspodela i hemijski oblici pronađenih baza, kao i njihova stabilnost tokom transporta i udara. Buduće misije koje donose uzorke sa različitih tela (uključujući planirane misije usmerene na Mars i druge asteroide) pomoći će da se bolje razume uloga izvanzemaljske organske materije u procesu nastanka života.
Do tada, uzorci sa Ryugu ostaju dragocen izvor podataka koji podstiče dalja ispitivanja i rasprave o tome koliko su se kosmičke molekule zaista uklopile u rani hemijski mozaik Zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
