Ko Su Vojni Saveznici Zaliva i Kako Pomažu Dok Sukob Sa Iranom Escalira?

Ratne tenzije u regionu donose češće iranske udare na infrastrukturu i vojne ciljeve u zemljama Zaliva. Pored sopstvenih sistema protivvazdušne i protiraketne odbrane, države Zaliva oslanjaju se na seriju bilateralnih sporazuma i prisustvo stranih snaga koje mogu pružiti dodatnu podršku u slučaju eskalacije.

Ključne baze i partneri

Katar

U Kataru se nalazi Al Udeid — najveća baza sa stacioniranim američkim resursima i trupama u regionu. Baza služi kao napredna komanda US Central Command i u njoj su prisutne i snage Katara, SAD, Velike Britanije i drugih partnera. Katar je veliki FMS (Foreign Military Sales) partner SAD: nedavne isporuke uključuju sisteme Patriot, NASAMS, radare i jurišne helikoptere.

Saudijska Arabija

Saudijska Arabija domaćin je američkih snaga na Prince Sultan Air Base (PSAB) i najveći je FMS partner SAD. Iako ne postoji formalni NATO‑style član 5. — postoji niz sporazuma o odbrambenoj saradnji sa Sjedinjenim Državama. U septembru 2025. Rijad i Islamabad su formalizovali sporazum o zajedničkoj odbrani, ali obim pakistanske uključenosti ostaje neizvestan.

Ujedinjeni Arapski Emirati

Al‑Dhafra baza u UAE prima američke avione i senzore (uključujući AWACS i napredne lovce). SAD su najavile veliki paket prodaje oružja za UAE (oko 8,4 milijarde USD) koji obuhvata dronove, rakete, radare i avione F‑16.

Oman, Bahrein i Kuvajt

Oman omogućava dugoročni pristup ključnim lukama i vazdušnim bazama (Duqm, Salalah). Bahrein je domaćin američke Pete flote (Naval Support Activity) i ima bezbednosne sporazume sa Velikom Britanijom. Kuvajt hostuje Camp Arifjan, logističko i komandno čvorište za CENTCOM; SAD su najavile paket pomoći za Kuvajt vredan oko 8 milijardi USD.

Bilateralni partneri izvan Zaliva

Pakistan je dugogodišnji bezbednosni partner Saudijske Arabije i ima nekoliko stotina ili hiljada trupa raspoređenih u Saudiji; potpisan je i formalni sporazum o zajedničkoj odbrani. Indija jača stratešku saradnju sa UAE kroz Comprehensive Strategic Partnership, ali bez formalnih obaveza o kolektivnoj odbrani. Turska ima bazu i sporazume u Kataru, dok Velika Britanija i Francuska održavaju vojne veze i redovne vježbe sa zalivskim državama.

Šta saveznici praktično mogu da ponude?

• Pomorske eskorte za brodove koji prolaze kroz Hormuški moreuz — mogućnost posebno značajna za transport nafte i gasa.
• Podrška protivvazdušnoj i protiraketnoj odbrani (municija, radari, dodatni sistemi kao što su Patriot i NASAMS).
• Obaveštajna podrška, izviđački i elektronski nadzor, logistička pomoć i brzo dopremanje opreme.

Ipak, političke kalkulacije, logistička ograničenja i istrošenost zaliha oružja ograničavaju brzinu i obim takve pomoći. Stručnjaci takođe ističu da bi svaka otvorena vojna operacija u Hormušu zahtevala ili saglasnost Irana ili visok rizik od šire eskalacije.

Posledice za tržišta i bezbednost plovidbe

Izjave iranskih zvaničnika da je Hormuški moreuz „zatvoren” i višestruki ciljani udari doprineli su rastu cena nafte iznad 100 USD po barelu, dodatno povećavajući globalnu osetljivost. U praksi, države su u poslednje vreme pregovarale pojedinačno sa Iranom o bezbednom prolazu, a neke indijske, pakistanske i kineske flote su uspele da prođu.

Analitički komentar: Iako saveznici Zaliva raspolažu značajnim kapacitetima i političkim vezama, realna podrška zavisi od diplomatske odluke, spremnosti da se rizikuje šira konfrontacija i dostupnosti municije i sistema u kratkom roku.

Napomena: U tekstu su sačuvani javno objavljeni navodi o konkretnim incidentima i izjavama zvaničnika kako bi se čitaoci informisali o trenutnom stanju odnosa i mogućnostima pomoći Zalivu.